Srbija iz neto izvoznika prelazi u neto uvoznika struje zbog naglog pada vetra i sunca

Srbija je u nedelji zaključno sa 20. septembrom prešla iz pozicije neto izvoznika električne energije u neto uvoznika, što pokazuje koliko brzo bilans snabdevanja može da se promeni kada varijabilna proizvodnja iz obnovljivih izvora oslabi. Iako je proizvodnja iz hidroelektrana porasla, pad vetra i sunca bio je dovoljno jak da preokrene trgovinsku sliku.

Od izvoza do uvoza: šta se promenilo

Zemlja je zabeležila 14,89 GWh neto uvoza, naspram 23,84 GWh neto izvoza nedelju dana ranije. Proizvodnja iz varijabilnih obnovljivih izvora pala je 69,6%, što predstavlja najveći procentualni pad među posmatranim tržištima. U istom periodu proizvodnja hidroelektrana porasla je 74,14%, na 42,98 GWh, ali taj rast nije bio dovoljan da spreči promenu trgovinske pozicije Srbije.

Potražnja slabija, cene niže: prelazak nije nužno znak nestašice

Potražnja za električnom energijom takođe je oslabila za 4,12%, na 552,38 GWh. Istovremeno, prosečna cena električne energije na tržištu dan unapred u Srbiji pala je 2,72%, na 151,46 evra/MWh. Zbog toga prelazak na neto uvoz sam po sebi ne ukazuje ni na manjak električne energije ni na nagli rast cena.

Rizik oscilacija i pitanje konkurentnog pokrivanja neravnoteža

Nedeljni podaci naglašavaju brzinu kojom trgovinska pozicija može da se promeni kada proizvodnja iz obnovljivih izvora varira. Za proizvođače i snabdevače ključno pitanje postaje da li kombinacija hidroelektrana, termoelektrana i uvoza može konkurentno da pokrije ovakve promene u proizvodnji—posebno kako kapaciteti vetra i sunca nastavljaju da rastu u elektroenergetskom sistemu.

Srbija je električnu energiju uvozila tokom relativno jeftine nedelje. Međutim, sličan pad proizvodnje tokom perioda regionalnog rasta cena mogao bi da dovede do drugačije izloženosti troškovima uvoza.