Uvoz električne energije u Rumuniji naglo raste zbog pada proizvodnje iz obnovljivih izvora

Rumunija je u nedelji zaključno sa 20. septembrom povećala oslanjanje na prekogranično snabdevanje: neto uvoz električne energije porastao je 82,08%, na 135,72 GWh. Rast uvoza dolazi uprkos tome što je potražnja bila niža, što ukazuje da je ključni pokretač slabljenje domaće proizvodnje iz varijabilnih obnovljivih izvora i hidroelektrana.

Pad proizvodnje iz vetra, sunca i hidroelektrana

Proizvodnja električne energije iz vetra i sunca u Rumuniji smanjena je za 25,9%, dok je proizvodnja iz hidroelektrana pala za 13,50%. Istovremeno, potražnja za električnom energijom bila je niža za 5,83%, na 866,61 GWh. Međutim, taj pad potrošnje nije bio dovoljan da nadoknadi manjak u domaćoj proizvodnji, pa se zemlja okrenula uvozu.

Šira regionalna slika: razlika između Rumunije i Bugarske

Ovakav razvoj povećao je razliku između Rumunije i susedne Bugarske. Bugarska je ostala neto izvoznik sa 247,47 GWh, iako je njen izvozni bilans smanjen za 9,90% u odnosu na prethodnu nedelju.

Cenovno posmatrano, prosečna cena električne energije na tržištu dan unapred u Rumuniji iznosila je 177,36 evra/MWh, naspram 162,07 evra/MWh u Bugarskoj — razlika od oko 15 evra/MWh. Ipak, sama postojanja cenovne razlike ne znači automatsku zaradu od trgovine: raspoloživi prenosni kapaciteti, cene po satima i troškovi obezbeđivanja kapaciteta odlučuju da li se prednost može realno iskoristiti.

Signal tržišta uprkos stabilnim cenama

Zanimljivo je da prosečna nedeljna cena električne energije u Rumuniji nije značajnije promenjena uprkos rastu uvoza. U tom kontekstu, promena obima trgovine deluje kao jasniji signal tržišta: slabija domaća proizvodnja iz obnovljivih izvora i hidroelektrana povećala je potrebu Rumunije za energijom iz susednih sistema.

Za investitore i učesnike na tržištu to naglašava koliko su bilansi snabdevanja osetljivi na vremenske uslove koji utiču na vetar, sunce i vodostaje. Kada domaća proizvodnja oslabi brže nego što potrošnja pada, prekogranični tokovi postaju glavni mehanizam prilagođavanja — čak i kada prosečne cene ostanu relativno stabilne.