Cene struje u Jugoistočnoj Evropi rastu uz povratak potrošnje, ali Srbija ostaje znatno jeftinija

Cene električne energije na tržištu dan unapred u Jugoistočnoj Evropi snažno su se oporavile za 28. septembar, dok se potrošnja tokom radne nedelje vratila na viši nivo, a prekogranični tokovi preusmerili ka skupljim zapadnim tržištima. Iako je većina regiona pratila taj trend rasta, Srbija je ostala izuzetak sa cenama gotovo 50 €/MWh nižim nego u Mađarskoj.

Oporavak cena u regionu i razlike između nacionalnih tržišta

Na mađarskom HUPX-u osnovna cena porasla je za 47,3 €/MWh na 161,19 €/MWh. Rumunija je dostigla 154,34 €/MWh, Bugarska 146,11 €/MWh, a Grčka 135,11 €/MWh. Hrvatska je završila na 166,14 €/MWh, Crna Gora na 165,13 €/MWh, Slovenija na 168,95 €/MWh, Severna Makedonija na 150,41 €/MWh i Albanija na 129,40 €/MWh.

Srbija je zabeležila najnižu prosečnu cenu u regionu—111,69 €/MWh—uz malu promenu u odnosu na prethodnu nedelju. Diskont prema HUPX-u ostao je neuobičajeno velik (oko 49,5 €/MWh), uprkos činjenici da je Srbija i dalje bila neto uvoznik električne energije.

Zapad skuplji: tokovi su išli tamo gde su kapaciteti bili dostupni

Zapadna tržišta bila su znatno skuplja: Nemačka je trgovala oko 195,40 €/MWh, Austrija na 174,51 €/MWh i Italija oko 203,55 €/MWh. Takva razlika predstavljala je ekonomski podsticaj za tokove električne energije ka zapadu gde su prekogranični kapaciteti bili dostupni.

Regionalna potrošnja porasla je za oko 3,65 GW—sa nedeljnog nivoa na 28,83 GW—što je pomoglo obnovi premije karakteristične za radne dane nakon pada cena tokom vikenda. U isto vreme kombinovani sistem Mađarske i Jugoistočne Evrope prešao je sa gotovo uravnotežene pozicije u nedelju na neto izvoz od prosečno oko 1,39 GW: oko 1,26 GW odlazilo je ka Italiji, dok je približno 547 MW usmeravano ka Austriji i Slovačkoj.

Tranzitni čvorovi jačaju: kako se menja geometrija tokova

Promena pravca prekograničnih tokova bila je jedan od ključnih pokretača oporavka tržišta u ponedeljak. Bugarska je izvozila prosečno oko 1,33 GW; Rumunija oko 754 MW; Grčka oko 1,35 GW; a Bosna i Hercegovina oko 530 MW. Mađarska je ostala neto uvoznik od oko 821 MW; Hrvatska je uvozila približno 859 MW; a Srbija oko 394 MW.

Rumunija se izdvojila kao važan izvor tranzitnih tokova istok–zapad: prosečni tokovi prema Mađarskoj iznosili su oko 1,92 GW. Bugarska je istovremeno isporučivala približno 1,15 GW Rumuniji i gotovo 390 MW Srbiji. Potom se deo tog uvoza iz Mađarske preusmeravao dalje ka zapadu i jugu: Mađarska je izvozila oko 851 MW prema Austriji, 679 MW prema Sloveniji i 515 MW prema Hrvatskoj.

Takav obrazac ukazuje da Mađarska sve više funkcioniše ne samo kao tržište zavisno od uvoza već i kao tranzitni čvor koji povezuje relativno povoljniju proizvodnju sa istoka sa potražnjom u Centralnoj Evropi.

Srbija kao cenovni izuzetak: nije samo neto bilans

Srbija ostaje najvažniji cenovni izuzetak: SEEPEX se trgovao oko 34 €/MWh ispod Bugarske (gotovo), blizu ili više od toga u odnosu na druge zemlje—oko 43 €/MWh ispod Rumunije i blizu 50 €/MWh ispod Mađarske. Ipak, činjenica da Srbija ukupno i dalje uvozi električnu energiju pokazuje da nacionalni neto bilans sve manje može samostalno da objasni formiranje cena na tržištu dan unapred.

Umesto toga presudnu ulogu imaju ograničenja pojedinačnih interkonektora, satni komercijalni rasporedi i zagušenja koja određuju da li „jeftinija“ energija može da stigne do susednih tržišta sa višim cenama.

Satne krive otkrivaju vrednost fleksibilnosti

Pored regionalnih prosečnih cena, satne krive pokazale su rastuću vrednost fleksibilnosti. Na HUPX-u tokom perioda proizvodnje iz obnovljivih izvora cene su pale na oko 5,6 €/MWh oko podneva pre nego što su skočile na čak dobitak od vrednosti od približno dosegle vrhunac od 342,2 €/MWh u periodu sata „20“. Srbija se kretala od oko 20 €/MWh tokom perioda niskih cena do čak do približno maksimalnih vrednosti od oko 276,6 €/MWh u večernjim satima.

Grčka je kratko dostigla oko nula (0) €/MWh oko podneva pre nego što se cena oporavila ka večernjem maksimumu od oko 271 €/MWh. Rezultat su bile veće razlike između pojedinačnih sati nego između mnogih dnevnih prosečnih cena po državama.

Snažna solarna proizvodnja nastavlja da obara cene tokom podnevnih sati. Kako proizvodnja iz obnovljivih izvora opada u večernjim satima, premije se brzo vraćaju fleksibilnim resursima poput hidroelektrana (uz fleksibilnost), gasnih elektrana i skladištenja energije—ali i kroz mogućnost izvoza ili uvoza električne energije.

Dva signala za trgovce: povratak potražnje i širenje razlika

Za trgovce sesija odražava dva signala: povratak potrošnje tokom radne nedelje i jači izvoz ka zapadu podigli su više prosečne cene širom većeg dela Jugoistočne Evrope nakon vikend pada. Istovremeno, region ostaje daleko od potpune konvergencije cena.

Zato prilika za trgovanje nije samo vezana za izloženost regionalnoj baznoj ceni. Sve veća vrednost dolazi iz sposobnosti da se iskoriste razlike između nacionalnih tržišta—ali i razlike između sati sa viškom električne energije tokom podnevnog perioda i premije koja nastaje kasnije zbog potrebe za fleksibilnošću.