CBAM preoblikuje računicu trgovine električnom energijom na Balkanu: troškovi ugljenika sve češće nadmašuju veleprodajne razlike

CBAM, mehanizam Evropske unije za prekogranično prilagođavanje ugljenika, sve vidljivije prelama tržišnu realnost jugoistočne Evrope: fizička isporuka struje preko granica više ne garantuje da će izvoz biti ekonomski konkurentan. Razlika između veleprodajnih cena električne energije i obračunatih troškova emisija ugljen-dioksida postaje ključna varijabla, produbljujući jaz između domaće/regionalne trgovine i izvoza na tržišta EU.

Zašto CBAM posebno pogađa izvoz električne energije

U industriji čelika i aluminijuma prelazna prilagođavanja su vezana za postepeno ukidanje besplatnih emisionih jedinica u EU, što tim sektorima daje određenu vrstu kompenzacije. Nasuprot tome, uvoz električne energije nema uporedivo umanjenje po osnovu besplatne dodele. To znači da izvoz električne energije sa visokim emisijama ugljenika od početka 2026. godine može biti izložen značajnim dodatnim troškovima.

Poslednja objavljena cena CBAM sertifikata dostigla je 82,32 evra po toni CO₂ za treći kvartal, u odnosu na 75,28 evra u prethodnom kvartalu. Time je povećan indikativni trošak ugljenika za izvoz iz zemalja sa višim podrazumevanim faktorima emisija.

Indikativni troškovi po MWh: Srbija, Crna Gora i BiH pod pritiskom

Primena najnovije cene sertifikata na postojeće nacionalne podrazumevane faktore emisija daje grubu sliku bruto izloženosti CBAM-u: približno 85,70 evra/MWh za električnu energiju iz Srbije, 80,59 evra/MWh za Crnu Goru i 94,50 evra/MWh za Bosnu i Hercegovinu. Za Severnu Makedoniju indikativni trošak je 73,01 evro/MWh, dok nulti podrazumevani faktor za Albaniju znači da se prema podrazumevanom obračunu ne primenjuje naknada za emisije ugljenika.

Važno je naglasiti da su to ilustrativne vrednosti zasnovane na ceni sertifikata za treći kvartal—ne konačni troškovi za isporuke u oktobru. Cena CBAM sertifikata za četvrti kvartal biće utvrđena tek u januaru 2027. godine, a stvarne obaveze mogu uključiti prihvatljiva umanjenja po osnovu cene ugljenika plaćene u zemlji porekla.

Kada veleprodajna razlika nije dovoljna: primeri trgovanja

U praksi, navedeni nivoi mogu da nadmaše uobičajene marže u veleprodajnoj trgovini. Dana 9. oktobra cena električne energije za dan unapred na srpskoj berzi SEEPEX porasla je na 239,96 evra/MWh (gotovo 34% više nego tokom prethodne sesije), dok je na mađarskoj berzi HUPX dostigla 269,43 evra/MWh. Razlika od 29,47 evra/MWh ostala je znatno ispod indikativnog troška ugljenika obračunatog za Srbiju na osnovu podrazumevanog faktora emisija.

Zbog toga bi trgovac koji uvozi električnu energiju iz Srbije u Mađarsku teško mogao da pokrije trošak ugljenika koristeći samo prosečnu dnevnu razliku između veleprodajnih cena—čak i pre uračunavanja prekograničnih prenosnih kapaciteta, gubitaka, balansiranja i drugih troškova trgovine.

Sličan obrazac vidi se i kroz regionalne tokove: cena na crnogorskoj berzi BELEN tog dana dostigla je 223,39 evra/MWh, dok su se veleprodajne cene u nekoliko italijanskih tržišnih zona kretale oko 230–235 evra/MWh. To sugeriše ograničenu indikativnu cenovnu razliku za električnu energiju koja se isporučuje preko interkonekcije između Crne Gore i Italije.

Tržište se deli na segmente: gde CBAM “radi”, a gde ne

Sekretarijat Energetske zajednice već je ukazao na promene u regionalnim tokovima električne energije: bruto komercijalna razmena između tržišta Zapadnog Balkana i susednih tržišta EU smanjena je približno 19% međugodišnje u prvoj polovini 2026. godine. Na to su uticali hidrološki uslovi, raspoloživost proizvodnih kapaciteta i promenjene potrebe za uvozom.

Istovremeno se tržište sve više deli na dva komercijalna segmenta: domaću i regionalnu trgovinu (gde se uvozne naknade CBAM-a EU ne primenjuju neposredno) i izvoz na tržišta EU (gde troškovi prilagođeni emisijama ugljenika utiču na isplativost planiranih transakcija). Za kompanije koje prodaju struju prema EU to znači da profitabilnost sve manje zavisi samo od “spread”-a između cena sa obe strane granice.

Šta to znači za obnovljive projekte: garancije porekla nisu dovoljne

Za Elektroprivredu Srbije (EPS), EPCG i proizvođače širom Bosne i Hercegovine novo okruženje stavlja veći naglasak na tehnologiju proizvodnje, poreklo električne energije i mogućnost dokazivanja stvarnih emisija. Razlika je posebno važna za projekte obnovljivih izvora energije.

Ipak, čak ni vetroelektrana koja proizvodi struju sa niskim emisijama ugljenika ne dobija automatski povoljniji tretman kada izvozi struju u Mađarsku. Ako deklarant u EU ne ispuni uslove da koristi podatke o stvarnim ugrađenim emisijama, primenjuje se nacionalna podrazumevana vrednost za Srbiju.

Važeća pravila zahtevaju niz operativnih dokaza: odgovarajući fizički ugovor o kupovini električne energije; dokumentaciju o proizvodnom postrojenju; usklađene nominacije prekograničnih prenosnih kapaciteta; satno usklađivanje proizvodnje sa nominovanim isporukama; kao i dokaz o priključenju na mrežu ili odsustvu zagušenja. Prateću dokumentaciju mora da proveri akreditovano verifikaciono telo.

Garancije porekla same po sebi ne mogu zameniti ove fizičke i ugovorne dokaze.

Finansiranje ulazi u novu zonu rizika

Za investitore u projekte obnovljivih izvora energije—kao i njihove kreditore—posledice su direktne: proizvođač može imati konkurentnu cenu proizvodnje, ali dodatna vrednost koju bi mogao ostvariti prodajom direktno na tržištu EU postaje neizvesna zbog CBAM-a. To utiče na projektovane prihode, dugoročne ugovore o otkupu električne energije (PPA), pretpostavke finansiranja i investicionu opravdanost novih kapaciteta.

Procene novih projekata zato moraju preciznije da razdvoje “standardne” prihode od prodaje na veleprodajnom tržištu od prihoda zasnovanih na fizičnim izvoznim aranžmanima koji ispunjavaju CBAM zahteve uz odgovarajuću verifikaciju. U nekim slučajevima može biti potrebno ponovno razmatranje postojećih kredita ako su raniji modeli pretpostavljali nesmetan pristup cenovnim premijama na tržištima EU.

Kada se CBAM obaveze razlikuju po industriji

Uticaj se proteže i na industrijske proizvođače uz važnu regulatornu razliku: indirektne emisije povezane sa kupljenom električnom energijom uključene su u obaveze po osnovu CBAM-a za cement i đubriva, ali se uglavnom ne uključuju za gvožđe/čelik/aluminijum—gde se obaveze trenutno prvenstveno odnose na direktne ugrađene emisije.

Zbog toga nabavka električne energije iz obnovljivih izvora ne smanjuje automatski trenutnu obavezu srpskog izvoznika čelika ili aluminijuma u pogledu CBAM sertifikata. Ipak, ona može smanjiti operativne troškove, poboljšati rezultate kompanije po pitanju emisija i ojačati poslovne odnose sa evropskim proizvođačima koji traže materijale sa nižim ugljeničnim otiskom.

Moguće ublažavanje metodologijom — ali odluke tek dolaze

Evropska komisija predložila je izmene metodologije obračuna CBAM-a u sektoru električne energije koje bi mogle da ublaže nepovoljan položaj proizvođača iz obnovljivih izvora tamo gde podrazumevani faktori emisija odražavaju visoku zastupljenost termoelektrana. Takve izmene mogle bi poboljšati ekonomsku isplativost izvoza električne energije iz hidroelektrana, vetroelektrana i solarnih postrojenja iz Srbije, Crne Gore i Bosne i Hercegovine—ali još nisu potpuno usvojene.

Rokovi primene: prvi sertifikati stižu tek krajem zime

Prvi CBAM sertifikati koji se odnose na uvoz električne energije tokom 2026. godine moći će da se kupe od februara 2027. godine. Podnošenje godišnjih deklaracija i predaja sertifikata predviđeni su najkasnije do 30. septembra 2027.

Završnica: fizička veza mreža vs komercijalna veza cena-emisije

Za jugoistočnu Evropu ključni izazov ostaje taj što su tržišta električne energije još fizički povezana međusobno preko prenosnih mreža—ali njihova komercijalna ekonomika sve više zavisi od tretmana emisija ugljenika i dokaza koji potkrepljuju transakciju. Megavat-sat proizveden u Srbiji ili Crnoj Gori može stići do kupca širom Evrope kroz postojeću infrastrukturu; međutim profitabilnost te prodaje sve češće će zavisiti od klasifikacije prema emisijama ugljenika i kvaliteta dokumentacije transakcije—više nego od same razlike veleprodajnih cena sa dve strane granice.