Romgaz odbio dugoročnu ponudu za američki LNG zbog procenjenih gubitaka

Romgaz je odbio predlog za 20-godišnji ugovor o uvozu američkog LNG-a, a ključni razlog bila je procena da bi takav aranžman mogao da donosi godišnje gubitke u rasponu od 50 do 310 miliona evra. Odluka pokazuje koliko je za dugoročne LNG obaveze presudan odnos između troškova transporta, rizika vezanih za referentne indekse i očekivanog razvoja domaće proizvodnje.

Zašto je ponuda postala ekonomski neizvesna

Predlog grčke kompanije Atlantic–See LNG Trade predviđao je isporuke preko LNG terminala Aleksandrupolis, uz formiranje cene prema američkom referentnom indeksu Henry Hub. U proceni Romgaza iz decembra 2025. godine navedeno je da bi troškovi isporučenog gasa iznosili približno 33–42 evra/MWh, u poređenju sa terminskim cenama evropskog referentnog indeksa TTF za period 2030–2040, koje su procenjene na 30–40 evra/MWh.

Na osnovu tih pretpostavki, Romgaz je zaključio da bi ponuda postala ekonomski privlačna samo u slučaju povoljne kombinacije relativno niskih cena gasa u SAD i viših cena na evropskom tržištu. Drugim rečima, struktura cene i očekivani jaz između troškova isporuke i evropskih terminskih nivoa ostavljali su prevelik prostor za nepovoljan ishod tokom dugog ugovornog perioda.

Uloga trajanja ugovora i domaće proizvodnje

Dodatni faktor bila je sama dužina ugovora. Romgaz očekuje da će projekti poput Neptun Deep i drugi oblici domaće proizvodnje ojačati snabdevanje Rumunije gasom, čime se smanjuje potreba za dvodecenijskom obavezom uvoza. Time se komercijalna računica dodatno pomera: diversifikacija putem LNG-a ne opravdava automatski dugoročnu obavezu kada troškovi transporta, rizik vezan za referentne indekse i rast domaće proizvodnje narušavaju ekonomsku isplativost.

Šira regionalna rasprava o američkom LNG-u

Odluka Romgaza uklapa se i u širu političku debatu o povećanju isporuka američkog LNG-a preko Vertikalnog gasnog koridora, koji povezuje Grčku, Bugarsku i Rumuniju. Ipak, iz perspektive investitora i tržišta, poruka iz ove odluke je jasna: čak i kada postoji infrastruktura i regionalni interes za diverzifikaciju izvora, dugoročni ugovori ostaju osetljivi na cenu transporta i na to kako se razlikuju američki ulazni troškovi (Henry Hub) i evropski izlazni nivoi (TTF).

Za sada, Romgaz ostaje pri stavu da dugoročna obaveza uvoza nije opravdana bez povoljnog scenarija kretanja cena—dok istovremeno računa na jačanje domaćeg snabdevanja koje bi moglo da smanji potrebu za takvim aranžmanima.