Srbija i Severna Makedonija ulaze u prošireni Vertikalni gasni koridor

Proširenje Vertikalnog gasnog koridora dobija regionalnu dimenziju: operatori transportnih sistema iz Srbije i Severne Makedonije pripremaju se da se pridruže inicijativi koja ima cilj da poveže grčku uvoznu infrastrukturu sa centralnom Evropom i Zapadnim Balkanom. U fokusu nije samo izgradnja cevovodne mreže, već i to da li će ruta moći da obezbedi konkurentne tokove gasa kroz usklađene tarife i planiranje kapaciteta.

Formalno širenje upravljačke strukture

Predstavnici kompanije Transportgas Srbija i operatora gasnog transportnog sistema Severne Makedonije NOMAGAS prvi put su učestvovali na poslednjem koordinacionom sastanku koridora održanom u Atini. Njihovo prisustvo označava formalno proširenje mreže koja već okuplja DESFA (Grčka), Gastrade i ICGB, Bulgartransgaz (Bugarska), Transgaz (Rumunija), Vestmoldtransgaz (Moldavija), FGSZ (Mađarska), EUSTREAM (Slovačka) i GTSOU (Ukrajina).

Operatori su se saglasili da izmene memorandum o razumevanju kako bi Srbija i Severna Makedonija bile uključene u upravljanje inicijativom i tehničko planiranje. Zajednička tehnička i komercijalna radna grupa procenjivaće raspoložive prekogranične kapacitete, dugoročnu tražnju, tarifne strukture i investicije potrebne da bi ruta postala komercijalno održiva.

Komercijalna održivost jednako važna kao infrastruktura

U strateškoj logici koridora transport gasa ka severu oslanja se na LNG terminale u Grčkoj, Transjadranski gasovod (TAP) i druge pravce snabdevanja koji ne zavise od ruskog gasa. Ipak, sama fizička infrastruktura nije dovoljna: snabdevači se suočavaju sa akumuliranim ulaznim i izlaznim tarifama dok gas prolazi kroz više nacionalnih transportnih sistema.

Zbog toga će optimizacija tarifa i koordinisana raspodela kapaciteta biti presudni faktori za to da li će koridor funkcionisati kao redovno korišćena tržišna ruta ili pre svega kao mehanizam energetske bezbednosti. U tom kontekstu, uključivanje Srbije moglo bi poboljšati ekonomsku opravdanost projekta zahvaljujući pristupu značajnom domaćem tržištu, kao i povezivanju koridora sa skladišnim kapacitetima u Banatskom Dvoru i budućim srpskim interkonekcijama.

Diversifikacija za region, ali uz uslov dugoročne potražnje

Severna Makedonija dobija dodatnu potencijalnu vezu između grčke gasne infrastrukture i tržišta Zapadnog Balkana. Uključivanje te zemlje moglo bi doprineti diversifikaciji snabdevanja države koja je istorijski bila oslonjena na jedan dominantan pravac uvoza preko Bugarske.

Prošireni koridor trebalo bi da poveže jugoistočnu Evropu, centralnu Evropu i Zapadni Balkan kroz širu mrežu LNG terminala, interkonektora i nacionalnih transportnih sistema. Za Srbiju to otvara mogućnost pristupa dodatnim količinama gasa iz Grčke i Kaspijskog regiona, uz jačanje njene uloge kao tranzitnog i skladišnog tržišta, a ne samo krajnjeg potrošača.

Ipak, naredna faza zahteva koordinisane investicione odluke i obezbeđenu dugoročnu komercijalnu potražnju. Dalji razvoj projekta zavisiće od spremnosti regionalnih energetskih kompanija i industrijskih potrošača da rezervišu dugoročne kapacitete po tarifama koje mogu biti konkurentne postojećim pravcima snabdevanja.