Jugoistočna Evropa ubrzava baterijsko skladištenje i hibridne projekte dok se tržište okreće fleksibilnosti

Jugoistočna Evropa je tokom 2026. godine ušla u novi investicioni ciklus, jer sistemi za baterijsko skladištenje energije, hibridne platforme obnovljivih izvora i projekti fleksibilnosti mreže brzo izlaze iz okvira pilotiranja i ulaze u fazu velike infrastrukturne izgradnje. Umesto da se fokus zadržava na pojedinačnim vetro- ili solarnim projektima, region sve češće gradi integrisane aktive koji kombinuju proizvodnju i balansiranje u jedinstvene trgovačke i balansne portfolije.

Volatilnost cena gura tržište ka hibridima

Promena fokusa u poslednje dve nedelje ide u smeru integrisanih energetskih sistema koji spajaju solarnu energiju, vetar i baterijsko skladištenje. Prema opisu razvoja, ovu tranziciju sve više pokreću volatilnost cena električne energije, rizik ograničavanja proizvodnje iz obnovljivih izvora, prekogranična zagušenja i pojava negativnih cena na tržištima električne energije u jugoistočnoj Evropi.

U takvom okruženju vrednost se pomera sa same proizvodnje ka sposobnosti da se energija balansira i monetizuje kroz trgovanje. To objašnjava zašto investitori sve češće napuštaju raniji model izolovanih vetroparkova ili solarnih elektrana, a umesto toga grade projekte koji uključuju vetar, velike solarne elektrane, baterijske sisteme za skladištenje energije, balansne kapacitete i optimizaciju trgovačkih strategija.

Grčka ubrzava baterije kroz veliki tender

Grčka ostaje najagresivnije tržište baterijskog skladištenja u regionu. Atina je ubrzala implementaciju postupka evaluacije za samostalne projekte baterijskog skladištenja unutar velikog tržišnog tendera od 4,7 GW. U prvoj fazi vlasti daju prioritet za približno 2 GW projekata: oko 900 MW povezanih na distributivne mreže i oko 1,1 GW direktno vezanih za prenosni sistem.

Kako se portfelj širi, Grčka se sve više pozicionira kao vodeće tržište fleksibilnosti u jugoistočnoj Evropi. Taj značaj prevazilazi nacionalnu energetsku politiku: cilj je da zemlja postane balansni i izvozni energetski centar istočnog Mediterana, posebno kako se interkonekcije šire prema Bugarskoj, Italiji i širem balkanskom regionu.

Rumunija jača BESS portfelj uz diverzifikovanu energetsku osnovu

Rumunija je zadržala status najaktivnijeg tržišta velikih BESS projekata u regionu. Izraelski investitor Nofar Energy ubrzao je razvoj baterijskih projekata u Rumuniji kapaciteta oko 860 MWh, čime dodatno učvršćuje poziciju zemlje među najvećim tržištima fleksibilnosti u centralnoj i jugoistočnoj Evropi.

Strateška osnova Rumunije leži u kombinaciji velikog solarnog potencijala, vetrokoridora u Dobrudži, hidroenergetskih resursa za balansiranje te nuklearne proizvodnje—uz jake interkonekcione mreže koje omogućavaju zemlji da istovremeno bude izvoznik obnovljive energije i regionalni balansni centar.

Ekspanzija solarne energije nastavlja se paralelno: rumunsko tržište dobilo je još jedan veliki operativni projekat nakon što je kompanija DRI dobila dozvolu za komercijalni rad solarne elektrane Văcărești snage 126 MW u blizini Bukurešta.

Bugarska pokazuje novu logiku finansiranja: solar + baterije

Bugarska razvija jedan od najvažnijih integrisanih projekata obnovljive energije i skladištenja u regionu. Kompanije Solars Energy i 360 Energy pustile su u rad kombinovani solarni park snage 161 MWp integrisan sa baterijskim sistemom od 36 MW.

Ovaj primer sve više odražava novu logiku finansiranja: pojedinačna proizvodnja više nije dovoljna za visoku procenu vrednosti projekta. Investitori preferiraju integrisane sisteme koji mogu da balansiraju proizvodnju, učestvuju na pomoćnim tržištima, smanje rizik ograničavanja proizvodnje, monetizuju intradnevnu volatilnost i podrže korporativne PPA ugovore.

Zbog brze ekspanzije solarne energije i rasta volatilnosti cena, Bugarska se ističe kao jedno od najbrže rastućih tržišta baterijskog skladištenja u Evropi.

Srbija ubrzava vetar i planira rast kapaciteta do 2030.

Srbija istovremeno ubrzava razvoj obnovljivih izvora. Proizvođač vetroturbina SANY Renewable Energy potvrdio je planove za početak izgradnje vetroprojekata Alibunar do kraja juna. Nacionalni energetski i klimatski plan Srbije predviđa oko 3,5 GW novih vetar i solar kapaciteta do 2030. godine.

Srpsko tržište dobija na značaju jer kombinuje snažne vetroresurse u Vojvodini, rast solarnih projekata i rast potreba za balansiranjem—uz širenje trgovačkih mogućnosti. U tekstu se takođe navodi da raste interes industrije pod CBAM pritiskom.

Kada je reč o skladištenju, prvi baterijski projekti u Srbiji počinju da se razvijaju kroz međunarodne tendere i inicijative modernizacije mreže.

Širenje regiona: Crna Gora, Severna Makedonija i Albanija

Crna Gora ulazi u novu fazu razvoja obnovljivih izvora: Elektroprivreda Crne Gore pokrenula je probni rad vetroparka Gvozd snage 55 MW—prvog projekta vetroenergije te kompanije. Potpuna izgradnja šireg kompleksa Gvozd trebalo bi da ga učini najvećim vetroenergetskim postrojenjem u zemlji. Istovremeno se razmatraju manji distribuirani baterijski sistemi i projekti fleksibilnosti mreže.

Severna Makedonija beleži iskorak: EVN Makedonija pustila je u rad baterijski sistem snage 10 MW, što pokazuje da čak i manji elektroenergetski sistemi prelaze ka fleksibilnoj infrastrukturi.

Albanija jača hibridno finansiranje: Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) razmatra finansiranje od oko 53 miliona evra za kombinovani solarni i BESS projekat kompanije Blue.

Međunarodne institucije tretiraju fleksibilnost kao infrastrukturu

Sve veća uloga međunarodnih finansijskih institucija predstavlja jedan od ključnih regionalnih trendova. EBRD, EIB i komercijalni investitori sve češće posmatraju baterijsko skladištenje i hibridne projekte kao osnovnu infrastrukturu tranzicije—umesto kao eksperimentalnu tehnologiju.

Kako tranzicija postaje manje zavisna isključivo od nove proizvodnje a više od infrastrukture fleksibilnosti koja stabilizuje volatilne sisteme, integracija u mrežu postaje sledeće veliko usko grlo regiona. Tokom maja naglašavano je da su prenosni sistemi jugoistočne Evrope prvobitno projektovani za centralizovanu termo- i hidro-proizvodnju—dok decentralizovani obnovljivi sistemi donose visoku intradnevnu volatilnost.

Baterije prelaze put od podrške do samostalnog poslovanja

Ekonomska logika tržišta se menja: negativne cene, intradnevna volatilnost i balansni spreadovi stvaraju komercijalno isplative prilike za operatere skladišta širom jugoistočne Evrope. U tekstu se ova tranzicija poredi sa razvijenim tržištima Zapadne Evrope poput Nemačke i Ujedinjenog Kraljevstva—gde su baterije evoluirale od podrške obnovljivim izvorima do samostalnih trgovačkih sredstava usmerenih na fleksibilnost.

Novi energetski sistem postaje strukturno povezan

Sve šira implikacija koja se pojavljuje tokom 2026. godine jeste da tržište obnovljive energije više nije usmereno samo na izgradnju megavata. Region ulazi u složeniju fazu gde su proizvodnja iz obnovljivih izvora, baterijsko skladištenje, prekogranično balansiranje, fleksibilnost mreže i trgovanje električnom energijom postali strukturno povezani delovi novog energetskog sistema—što menja način na koji investitori procenjuju rizik, vrednost projekta i brzinu realizacije infrastrukture.