Prihodni izgledi baterijskih skladišta u Jugoistočnoj Evropi: zašto 2026 postaje prelomna godina

Poslovni slučaj za baterijska skladišta energije u Jugoistočnoj Evropi dobija sve jasniji oblik jer se tržišni uslovi sve više poklapaju sa profilom prihoda koji je potreban projektima skladištenja. Nedelja 25 poslužila je kao praktičan signal: jača solarna proizvodnja, niže cene tokom podneva, rast večernje potražnje i širi satni cenovni rasponi stvorili su upravo onu vrstu intraday kolebanja koju baterijski sistemi mogu da iskoriste.

U toj nedelji proizvodnja iz solarnih elektrana porasla je za 8,1%, dok su cene električne energije i dalje značajno rasle u večernjim satima na više regionalnih tržišta. Takav obrazac je ključan za prihodovni model: baterije mogu da se pune kada su cene niže zbog viška solarne proizvodnje, a da se prazne tokom večernjih vrhova kada je potražnja visoka, a obnovljivi izvori slabiji.

Šta se menja u prihodima: od arbitraže do dodatnih usluga

Prihodi od baterija ne svode se samo na čistu arbitražu kroz razliku između podnevnih i večernjih cena. Tekst naglašava da baterije sve češće ostvaruju dodatnu vrednost kroz balansne usluge, smanjenje izloženosti odstupanjima za portfelje obnovljivih izvora, kao i kroz mogućnost firmiranja (obezbeđivanja stabilnosti) strukturiranih PPA ugovora za industrijske potrošače. Zbog toga struktura prihoda postaje „konkretnija“ i manje teorijska.

Regionalne razlike u Jugoistočnoj Evropi

Različita tržišta regiona nude različite varijante iste prilike. Mađarska koristi snažnu povezanost sa centralnoevropskim cenama i česte večernje skokove. Rumunija se suočava sa visokom volatilnošću usled promena u hidroenergetici, varijabilnosti obnovljivih izvora i ograničenja u mreži. Hrvatska je opisana kao tržište sa visokom zavisnošću od uvoza i izraženim letnjim oscilacijama potrošnje.

Grčka kombinuje visoku penetraciju solarne energije sa rastućom potrebom da se potrošnja pomera između podnevnih i večernjih sati. Srbija se, prema tekstu, sve više integriše u SEE elektroenergetsko trgovanje preko SEEPEX-a, uz rast industrijske potrošnje i razvoj obnovljivih kapaciteta koji dodatno podržavaju značaj skladištenja.

Za investitore: spreadovi su važniji od prosečnih cena

Jedna od ključnih poruka je da prihode treba posmatrati kroz cenovne raspone (spreadove), a ne kroz apsolutne nivoe cena. Čak i tržišta sa umerenim prosečnim cenama — poput €85/MWh — mogu imati snažnu ekonomiku skladištenja ako postoji visoka intraday volatilnost i značajna razlika između podnevnih minimuma i večernjih maksimuma. Suprotno tome, tržišta sa višim prosečnim cenama, ali manjom varijabilnošću tokom dana, mogu nuditi slabije arbitražne prilike.

Bankabilnost zavisi od route-to-market modela

Tekst takođe upozorava da bankabilnost projekata baterijskih skladišta u regionu u velikoj meri zavisi od strukture puta do tržišta (route-to-market). U više SEE tržišta, čista merchant arbitraža često nije dovoljna da obezbedi stabilnost prihoda potrebnu za projektno finansiranje. Održiviji modeli verovatno će kombinovati više izvora prihoda: energetsku arbitražu, balansne usluge, mehanizme kapaciteta, usluge podrške mreži i PPA strukture koje firmiraju proizvodnju iz obnovljivih izvora i industrijsku potrošnju.

Konačni signal iz Nedelje 25 je jasan: periodi visoke solarne proizvodnje, slabijeg vetra i snažne večernje potražnje dosledno jačaju investicioni slučaj za skladištenje energije. U tom smislu, baterije se sve više pozicioniraju kao ključna veza između varijabilne proizvodnje iz obnovljivih izvora i stabilnije vrednosti električne energije koja može da se upravlja na tržištu Jugoistočne Evrope.

Virtu.Energy