Severna Makedonija završila prvu nacionalnu studiju o vodoniku i postavlja osnovu za regionalni koridor

Severna Makedonija je završila prvu sveobuhvatnu nacionalnu studiju o vodoniku, čime je postavila tehnički i strateški okvir za potencijalni razvoj proizvodnje, transporta, skladištenja i industrijske upotrebe vodonika do 2050. godine. Za investitore i kreatore politike, ključna poruka studije nije samo da postoji infrastrukturalna mogućnost, već da održivo tržište zahteva mnogo više od kompatibilnih cevovoda.

Studija uz podršku EU i paralelno planiranje gasne veze

Studija je pripremljena uz podršku Evropske unije kroz programe IPA II, Investicioni okvir za Zapadni Balkan i Infrastructure Project Facility 10. Razvijena je paralelno sa planiranim gasnim interkonektorom između Severne Makedonije i Srbije, a analiza se fokusira na to kako bi nova infrastruktura mogla da bude deo budućeg regionalnog vodoničnog koridora.

Položaj između Grčke i Srbije: tranzitni potencijal u panevropskoj mreži

U dokumentu se Severna Makedonija pozicionira između Grčke i Srbije u okviru buduće Panevropske vodonične mreže i inicijative European Hydrogen Backbone. Geografski položaj zemlje otvara mogućnost tranzitnog pravca koji bi povezao obnovljive izvore energije i uvoznu infrastrukturu u Grčkoj sa centrima potrošnje severnije u Evropi.

Kompatibilnost interkonektora postoji, ali tržište mora da se izgradi

Prema navodima Ministarstva energetike, rudarstva i mineralnih sirovina, gasni interkonektor koji se gradi sa Grčkom projektovan je tako da može da transportuje do 100% vodonika. Tendere za planiranu vezu sa Srbijom prate zahtevi koji predviđaju infrastrukturu kompatibilnu sa transportom čistog vodonika.

Ipak, studija naglašava da puna tehnička kompatibilnost sama po sebi ne stvara održivo tržište. Gasovodi zahtevaju konkretne projekte proizvodnje, ugovorenu potrošnju, skladišne kapacitete, kompresorske sisteme, bezbednosne standarde i pravila sertifikacije kako bi mogli ekonomski da funkcionišu kao vodonična infrastruktura.

Gde vodonik ima smisla: industrija, teški transport i integracija sa obnovljivim izvorima

Zbog toga nacionalna studija razmatra moguće primene vodonika u energetici, industriji, transportu i sistemima daljinskog grejanja. Analizirana je i integracija obnovljive proizvodnje električne energije sa elektrolizom, razvoj transportnih koridora i potencijal vodonika u smanjenju emisija gasova sa efektom staklene bašte.

Za Severnu Makedoniju industrijska potražnja se navodi kao ključni faktor razvoja tržišta. Studija ističe da vodonik verovatno neće moći efikasno da konkuriše direktnoj elektrifikaciji u mnogim oblastima grejanja ili transporta. Najveći potencijal vidi se u sektorima gde je elektrifikacija tehnički složena—uključujući određene visokotemperaturne industrijske procese, proizvodnju đubriva i teški transport.

Finansijski rizik “infrastrukture bez namene”

Jedan od centralnih zaključaka je pristup postepenog razvoja tržišta umesto izgradnje infrastrukture bez jasne namene. Rani projekti će tražiti prepoznatljivog kupca, pouzdanu proizvodnju električne energije iz obnovljivih izvora, dostupnost vode i jasan sistem sertifikacije usklađen sa evropskim pravilima.

Studija takođe upozorava na rizik nedovoljno koordinisanih investicija: umesto optimalnog korišćenja kapaciteta moglo bi doći do izgradnje gasovoda koji ostaju nedovoljno iskorišćeni, uz dodatno finansijsko opterećenje za državu.

EU put zemlje: standardi mogu ubrzati integraciju

Proces pristupanja Severne Makedonije Evropskoj uniji daje dodatnu dimenziju razvoju vodonične infrastrukture. Projekti projektovani prema evropskim tehničkim i ekološkim standardima mogli bi ojačati integraciju zemlje sa evropskim energetskim tržištima.

Dugoročna vrednost interkonektora zavisi od dodatnih ulaganja

Planirani interkonektori sa Grčkom i Srbijom u početnoj fazi verovatno će prvenstveno služiti za transport prirodnog gasa. Ipak, kompatibilnost sa vodonikom omogućava očuvanje dugoročne vrednosti infrastrukture—uz napomenu da prelazak na vodonik zahteva dodatna ulaganja u merne sisteme, kompresore, zaptivne materijale, skladišta i opremu krajnjih korisnika.

Mogućnost regionalnog koridora—ali tek uz ugovore o kupovini

Nacionalni okvir se zato posmatra kao strateško stvaranje mogućnosti za budućnost: omogućava Severnoj Makedoniji da spremnost za vodoničnu ekonomiju ugradi u infrastrukturu koja se razvija danas, dok istovremeno čeka zrelost troškova proizvodnje, evropske potražnje i prekograničnih pravila. Geografski položaj daje realnu šansu da zemlja postane deo regionalnog vodoničnog koridora—ali komercijalno održivi projekti će se pojaviti tek kada fizička infrastruktura bude podržana dugoročnim ugovorima o kupovini, stabilnom potražnjom i proverljivim lancem snabdevanja niskougljeničnim vodonikom.