Crna Gora u 2025. podbacila u proizvodnji: deficit struje pod pritiskom hidroloških uslova i osam meseci zastoja TE Pljevlja

Crna Gora se suočila sa deficitom električne energije u 2025. godini, jer domaća proizvodnja nije uspela da prati potrošnju tokom većeg dela godine. Prema nacionalnom energetskom bilansu, produženi zastoji u radu i nepovoljni hidrološki uslovi ograničili su ukupnu proizvodnju i doveli do značajnog odstupanja od planiranih nivoa.

Proizvodnja ispod plana, potrošnja iznad projekcija

Ukupna proizvodnja električne energije dostigla je 3.373 GWh, dok je bruto potrošnja iznosila 3.410,71 GWh. To znači da je potrošnja bila za više od 5% iznad projekcija. Istovremeno, ukupna proizvodnja nalazila se 17,42% ispod planiranih nivoa, što ukazuje na deficit snabdevanja tokom većeg dela godine.

TE Pljevlja van pogona osam meseci kao glavni okidač

Ključni faktor manjka bila je ekološka modernizacija termoelektrane Pljevlja, zbog koje je postrojenje bilo van pogona čak osam meseci. Zbog tog produženog zastoja, proizvodnja u termo sektoru bila je ograničena na 525,32 GWh, pri čemu je TE Pljevlja ostvarila 89,34% revidiranog plana proizvodnje.

Hidroenergija slabija zbog vodnih uslova; vetar i solar iznad očekivanja

Obnovljivi izvori činili su najveći deo ukupne proizvodnje (1.847 GWh), ali su rezultati varirali po tehnologijama. Velike hidroelektrane podbacile su zbog nepovoljnih vodnih uslova: HES Perućica ostvario je 75,21% plana, a HES Piva 73,81%. Nasuprot tome, male hidroelektrane su premašile očekivanja i dostigle 106,32% planirane proizvodnje.

Vetroelektrane su ostvarile 91,44% plana, dok je solarna proizvodnja nadmašila očekivanja i dostigla 112,52% planiranih vrednosti.

Sezonski deficit i oporavak samo u prvom kvartalu

Hidrološki uslovi tokom godine bili su ispod višegodišnjeg proseka, što je dodatno smanjilo proizvodnju iz hidroelektrana. U odnosu na prethodne godine, proizvodnja hidroenergije pala je za 17,5% u odnosu na 2024. i čak 34,1% u odnosu na 2023., kada su uslovi bili izuzetno povoljni.

Zbog dugotrajnog ispada TE Pljevlja struktura ukupne proizvodnje bila je značajno preusmerena: hidroenergija je činila oko 60%, termoelektrane oko 22%, vetroelektrane oko 13%, dok je udio solarne energije porastao na oko 4%. Domaća proizvodnja bila je dovoljna da pokrije potrošnju samo tokom prvog kvartala—kada su i hidrološki uslovi i termo proizvodnja bili povoljni—dok se u ostatku godine sistem nalazio u kontinuiranom sezonskom deficitu (posebno od maja do oktobra).

Gubici u sistemu veći od plana

Pored manjka u generaciji električne energije, opterećenje sistema pojačali su i gubici u mreži. Oni su iznosili 460,06 GWh—oko 2,7% iznad planiranog nivoa—ali su istovremeno bili za 2,45% niži nego u prethodnoj godini. Gubici u prenosu iznosili su 131,47 GWh (bolje od očekivanja i niže nego prethodne godine), dok su gubici u distribuciji porasli na 328,60 GWh—gotovo 10% iznad plana i približno na nivou iz 2024.

Za investitore i upravljanje rizikom snabdevanja posebno je važno to što se deficit nije oslanjao samo na jedan faktor: kombinacija osmomesečnog zastoja TE Pljevlja i slabijih hidroloških uslova oblikovala je manjak tokom većeg dela godine. Uz to, povećani gubici u distribuciji dodatno naglašavaju potrebu za efikasnijim upravljanjem sistemom kako bi se buduće sezonske neravnoteže ublažile.