EPS planira modernizaciju Vlasinske hidroenergetske kaskade vrednu 109,7 miliona evra od jeseni 2026.

Srpska elektroprivreda (EPS) planira da tokom jeseni 2026. godine započne građevinske radove na modernizaciji Vlasinske hidroenergetske kaskade, investiciji procenjenoj na 109,7 miliona evra. Ulaganje je zamišljeno kao ključni korak ka produženju radnog veka postrojenja koje više od sedam decenija obezbeđuje vršnu električnu energiju za srpski elektroenergetski sistem.

Šta obuhvata prva faza modernizacije

Prva faza građevinskih radova biće usmerena na vodozahvatnu građevinu. Nakon toga, radovi treba da se prošire na proizvodne jedinice, pomoćnu opremu, hidromehaničke sisteme i druge delove kaskade. EPS očekuje da modernizacija poboljša raspoloživost i pouzdanost rada, uz produženje radnog veka postrojenja za najmanje 30 godina.

Zašto je dispečabilna hidroenergija važna

EPS ističe da je investicija posebno značajna jer dispečabilna hidroenergija može efikasnije da odgovori na večernju potražnju, promenljivost proizvodnje iz obnovljivih izvora i potrebe balansiranja u odnosu na nefleksibilnu baznu proizvodnju. U tom kontekstu, Vlasinska kaskada se opisuje kao specifična po tome što stratešku vrednost u velikoj meri zasniva na vršnom kapacitetu, fleksibilnosti i kontinuiranoj raspoloživosti — a ne samo na dodatnim megavatima.

Finansijski paket i uloga grantova

Ukupna vrednost programa procenjena je na 109,7 miliona evra. Finansiranje obuhvata kredit Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) od 67 miliona evra, grant EU od 15,43 miliona evra obezbeđen kroz Investicioni okvir za Zapadni Balkan i učešće EPS-a od 27,26 miliona evra.

Kredit EBRD-a čini približno 61% finansijskog paketa, grant EU oko 14%, dok je učešće EPS-a približno 25%. Prema EPS-u, grant smanjuje efektivno kapitalno opterećenje i poboljšava ekonomiku projekta čija vrednost uključuje pouzdanost i sistemske usluge koje nisu uvek u potpunosti odražene u veleprodajnim cenama električne energije.

Rizici gradnje i troškovi kašnjenja

Građevinski rizik biće prvenstveno vezan za stanje postojećih objekata i opreme. EPS navodi da projekti rehabilitacije postrojenja koja su u upotrebi više od 70 godina često nailaze na nedokumentovane spojeve, teško dostupne komponente i razlike između istorijske projektne dokumentacije i stvarnog stanja na lokaciji.

Pored toga, radovi na vodozahvatu stvaraju direktnu vezu između građevinskih aktivnosti, upravljanja vodama i plana remonata. Kašnjenje od 12 meseci moglo bi da doda približno 2,7–4 miliona evra kamatnih troškova na potpuno povučen kredit od 67 miliona evra, uz indikativnu cenu finansiranja od 4–6% godišnje (pre uračunavanja rasta cena i odlaganja operativnih koristi). Stvarni troškovi kamata tokom izgradnje zavisili bi od dinamike povlačenja sredstava.

Koordinacija remonta kao uslov bankabilnosti

Bankabilnost projekta zavisiće od detaljne koordinacije remonta, upravljanja akumulacijama i jasno definisanih odgovornosti izvođača za skrivene uslove na gradilištu, kao i testiranja performansi nakon rehabilitacije. EPS naglašava da savremena oprema može produžiti radni vek kaskade, ali da investicija ostvaruje punu sistemsku vrednost tek kada se građevinske, elektroenergetske, hidromehaničke i dispečersko-upravljačke nadogradnje puste u rad kao integrisana celina.

EPS je prethodno rehabilitovao proizvodne jedinice u Bajinoj Bašti, Đerdapu 1 i Zvorniku, čime je ukupni kapacitet hidroelektrana povećan za 172 MW. Modernizacija Vlasinske kaskade tako se nadovezuje na ranije korake u obnovi hidro kapaciteta — uz fokus da se pouzdanost sistema ojača kroz produženje životnog veka postojećih postrojenja.