Srbija: Greenvoltova vetroelektrana u centralnoj Srbiji ulazi u skrining procene uticaja na životnu sredinu

Dok investitori u obnovljive izvore energije sve češće prate ne samo tehničke parametre već i regulatorni rizik, u Srbiji se otvara ključna faza za jedan veliki vetroenergetski projekat. Podružnica portugalske grupe Greenvolt nastavlja razvoj planirane investicije u centralnoj Srbiji, paralelno sa pokretanjem preliminarnih koraka za procenu uticaja na životnu sredinu.

U centru pažnje je skrining postupak koji je pokrenulo Ministarstvo zaštite životne sredine Srbije. Cilj je da se utvrdi da li će planirana vetroelektrana morati da prođe punu procenu uticaja na životnu sredinu, što može značajno uticati na dinamiku projekta i vreme do eventualnog odobrenja dozvola.

Ko razvija projekat i gde se nalazi lokacija

Projekat razvija domaća kompanija WPP Black Mud, koja posluje u okviru šire Greenvolt Power grupe. Planirana vetroelektrana nosi naziv Crni Kao i Rujište, a predviđena je na području opštine Ražanj.

Lokalitet obuhvata oko 1.134 hektara. Prema planu, projekat bi mogao da primi do 25 vetroturbina, sa ukupnom instalisanom snagom od približno 180 MW. Takav kapacitet predstavlja potencijalno značajan doprinos razvoju proizvodnih mogućnosti obnovljive energije u Srbiji.

Status dozvola i očekivani vremenski okvir

Aktuelni plan ukazuje da bi izgradnja mogla da počne već ove godine. Puštanje u rad planirano je za 2027. godinu, ali rok zavisi od ishoda postupka izdavanja dozvola i daljih regulatornih koraka, uključujući rezultate skrininga koji treba da pokaže potrebu za potpunom procenom uticaja.

vetroenergetskog projekta

Pozadina kompanije i širi kontekst portfolija

WPP Black Mud osnovana je 2022. godine i u potpunom je vlasništvu grupe Greenvolt Power Group, poljskog ogranka šire Greenvolt grupe. Kompanija je aktivna na razvoju projekata obnovljivih izvora energije, sa portfoliom koji obuhvata rastuću bazu vetro i solarnih inicijativa širom više evropskih tržišta.

Sledeća regulatorna prekretnica biće upravo odluka o tome da li će skrining dovesti do zahteva za potpunom procenom uticaja na životnu sredinu—korak koji često određuje tempo implementacije velikih infrastrukturnih projekata.