Srbija: rast obnovljivih izvora nailazi na zid kapaciteta mreže i fleksibilnosti

Ubrzanje razvoja obnovljivih izvora u Srbiji sve više se pretvara u test operativnih i investicionih ograničenja elektroenergetskog sistema. Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović istakla je da su reforme ubrzale OIE, ali da će tempo rasta ubuduće biti određen pre svega kapacitetima mreže, dostupnošću fleksibilnosti kroz skladištenje i mogućnostima operatora da integrišu brzo rastući broj projekata.

Interes investitora raste brže od mogućnosti priključenja

Prema navodima iz razgovora sa Udruženjem za obnovljive izvore energije Srbije, interesovanje investitora sada značajno prevazilazi raspoložive kapacitete elektroenergetske mreže. Zahtevi za priključenje na prenosni sistem dostigli su približno 12 GW, dok projekti koji traže pristup distributivnoj mreži predstavljaju dodatnih oko 6 GW. Ukupno posmatrano, reč je o redovima zahteva od približno 18 GW.

Međutim, taj zbir ne znači automatski „izgradni portfolio“ spreman za realizaciju. Projekti se nalaze u različitim fazama pribavljanja dozvola, rešavanja imovinsko-pravnih odnosa, tehničkog razvoja i finansiranja, kao i procene mogućnosti priključenja na mrežu. Ipak, obim podnetih zahteva pokazuje koliki pritisak raste na Elektromrežu Srbije (EMS) i distributivni sistem.

Mreža i fleksibilnost postaju ključni uslov za dalji rast

Naredni korak razvoja obnovljivih izvora moraće da bude usklađen sa ulaganjima u prenosnu mrežu i širim zahtevima energetske bezbednosti. Tehničke analize operatora prenosnog i distributivnog sistema nastaviće da određuju koji projekti mogu dobiti priključenje pre nego što Srbija razvije dodatne kapacitete za fleksibilnost i skladištenje energije.

U tom kontekstu, dok novi kapaciteti skladištenja ne budu dostupni, investitori će se suočavati sa detaljnijom procenom proizvodnih profila, uticaja na mrežu, modela balansiranja i pouzdanosti prava na priključenje. Projekti koji kombinuju vetroelektrane ili solarne elektrane sa baterijama, uz mogućnost kontrolisane proizvodnje i pouzdane strategije upravljanja tržišnim balansiranjem, prema oceni Vlade verovatno će imati povoljniju poziciju u odnosu na projekte zasnovane isključivo na proizvodnji električne energije.

Reverzibilna hidroelektrana kao oslonac za integraciju OIE

Vlada Srbije smatra da su planirane reverzibilne hidroelektrane Bistrica i budući projekat Đerdap 3 od strateškog značaja za povećanje fleksibilnosti elektroenergetskog sistema. Oba projekta mogla bi da pomognu u prihvatu većih količina promenljive proizvodnje iz vetroelektrana i solarnih elektrana, obezbede balansne kapacitete i smanje ograničavanje proizvodnje u periodima visoke proizvodnje iz obnovljivih izvora.

Bez novog talasa regulatornih promena: fokus na primeni postojećeg okvira

Prema informacijama iz teksta, Vlada trenutno ne planira novi široki talas regulatornih izmena. Umesto toga, prioritet je dosledna primena postojećeg regulatornog okvira, tehničke analize i nastavak koordinacije između investitora, Ministarstva rudarstva i energetike i operatora elektroenergetskog sistema.

Poruka je jasna: kako interesovanje investitora raste brže od raspoloživog prostora u mreži, kapacitet mreže postao je ključni ograničavajući faktor na tržištu obnovljive energije u Srbiji — a tempo novih projekata sve više zavisi od sposobnosti sistema da obezbedi priključenje uz pouzdanu integraciju promenljive proizvodnje.