Uvoz struje u Srbiji raste brže od izvoza: šta to govori o pritisku na bilans i troškovima EPS-a

Srbija je i tokom 2025. godine ostala neto uvoznik električne energije, a tempo rasta uvoza dodatno je zaoštrio ukupni bilans. Vrednost nabavljene električne energije povećana je za 30,3% u odnosu na prethodnu godinu, znatno brže od rasta izvoza koji je iznosio 19,6%, što ukazuje da se trgovinska dinamika pomerila uprkos istovremenom rastu prekogranične razmene.

Trgovina raste u oba smera, ali neto pozicija se pogoršava

Električna energija je činila 2% ukupnog robnog uvoza Srbije, naspram 1,7% u 2024. godini. Istovremeno, udeo električne energije u izvozu povećan je sa 2,2% na 2,5%, pa podaci pokazuju da se razmena odvijala i u smeru ka inostranstvu i ka Srbiji. Ipak, uprkos rastu obima trgovine, ukupna neto pozicija se pogoršala.

Ko su glavni partneri: Bosna i Hercegovina kao najveći izvor, Rumunija najveće tržište

Bosna i Hercegovina bila je najveći izvor uvoza električne energije za Srbiju, sa vrednošću nabavke od 206,7 miliona evra. Na drugom mestu bila je Hrvatska sa 144,9 miliona evra, dok je vrednost uvoza iz Rumunije dostigla 134 miliona evra.

Na izvoznim tržištima Rumunija se izdvojila kao najveće kupovno odredište srpske električne energije, sa kupovinom vrednom 315,5 miliona evra. Severna Makedonija je iz Srbije preuzela električnu energiju u vrednosti od 124,7 miliona evra.

Zašto statistika ne znači automatski fizičku ravnotežu sistema

Značajno prisustvo i uvoza i izvoza pokazuje sve izraženiju tržišnu prirodu srpskog elektroenergetskog bilansa. Uvoz može nastati tokom havarija, perioda niske hidrološke proizvodnje ili sati visoke potrošnje. Izvoz se ostvaruje kada domaća proizvodnja premaši potrošnju ili kada regionalne cenovne razlike otvaraju profitabilne mogućnosti.

Međutim, vrednosti trgovine same po sebi ne prikazuju potpunu fizičku ravnotežu sistema. Godišnji troškovi zavise od toga kada se energija kupuje i prodaje: ako je uvoz koncentrisan tokom skupljih zimskih ili večernjih perioda, finansijski deficit može nastati čak i kada su godišnje količine približno izjednačene. S druge strane, izvoz tokom perioda nižih cena i visoke proizvodnje iz obnovljivih izvora može doneti manju zaradu po megavat-satu.

Strukturna promena: od redovnog neto izvoznika ka većoj zavisnosti od spoljnog snabdevanja

Podaci potvrđuju strukturnu promenu u odnosu na raniju poziciju Srbije kao redovnog neto izvoznika električne energije. Zastarele termoelektrane na lignit, promenljiva hidrološka proizvodnja, rast potrošnje i periodi smanjene raspoloživosti proizvodnih kapaciteta unutar Elektroprivrede Srbije (EPS) povećali su zavisnost od spoljnog snabdevanja.

Šta dolazi sa širenjem obnovljivih izvora: potreba za fleksibilnošću

Rizik vremenske neusklađenosti postaje još značajniji kako Srbija bude povećavala kapacitete iz vetra i sunca. Nova proizvodnja iz obnovljivih izvora može poboljšati godišnji energetski bilans, ali bez skladištenja energije i fleksibilnih proizvodnih kapaciteta neće moći da eliminiše potrebu za uvozom tokom vršnih sati.

U tom kontekstu ključnim se ističe jačanje prenosne mreže i razvoj rešenja koja povećavaju upravljivost sistema: reverzibilne hidroelektrane, baterijski sistemi i snažnije regionalne interkonekcije biće odlučujući za to koliko obnovljiva proizvodnja može zameniti skupe nabavke električne energije.

Rast uvoza električne energije od 30,3% zato nije samo statistički pokazatelj trgovine već signal finansijskog opterećenja EPS-a i pokazatelj koliko unapređenje raspoloživosti domaćih elektrana, hidroenergetske fleksibilnosti i sposobnosti elektroenergetskog sistema za balansiranje utiče na troškove nabavke struje.