CBAM pritisak na elektroenergetske sisteme Zapadnog Balkana: Crna Gora već meri gubitke, Srbija akumulira latentne troškove

EU-ov Mehanizam za prilagođavanje ugljenika na granici (CBAM) počinje da razotkriva strukturne razlike između elektroenergetskih sistema Zapadnog Balkana. Dok je Crna Gora već zabeležila direktne finansijske posledice, Srbija se suočava sa složenijim scenarijem u kojem se rizik akumulira unapred—kao latentni trošak koji tek treba da se prelije u rezultate.

Crna Gora: CBAM gubitak već je materijalizovan

Elektroprivreda Crne Gore zabeležila je gubitak od 13 miliona evra u prvom kvartalu 2026. godine. U tekstu se navodi da je manji, više izvozno orijentisan crnogorski sistem CBAM osetio neposredno kroz direktne finansijske gubitke, uz promenu izvozne dinamike i trgovačkih strategija.

Srbija: početni “mir” prikriva strukturnu ranjivost

Za razliku od Crne Gore, srpski elektroenergetski sektor je pretežno usmeren na domaću potrošnju, pri čemu izvoz obično čini oko 10% ukupne proizvodnje. Ta struktura ublažila je početne novčane odlive povezane sa CBAM-om, ali prema izvoru odsustvo trenutnih gubitaka prikriva dublju ranjivost koja tek počinje da se manifestuje.

Zašto proizvodni miks menja računicu CBAM-a

U osnovi izloženosti Srbije nalazi se proizvodni miks. EPS upravlja sa više od 4,3 GW termoelektrana na lignit, oslanjajući se na sistem u kojem je ugalj dominantan bazni izvor. Po emisijama ugljenika, Srbija je među najintenzivnijim proizvođačima električne energije u Evropi, a ta intenzivnost se u okviru CBAM mehanizma pretvara u dodatne troškove.

Trošak po MWh i rizik izlaska iz EU merit ordera

Procene navedene u tekstu ukazuju da bi izvoz srpske električne energije na tržište EU mogao biti opterećen dodatnim troškom od 50–60 evra po MWh. Istovremeno, veleprodajne cene su prethodne godine bile oko 90–110 evra po MWh, što bi moglo značajno smanjiti konkurentnost. U praksi, navodi se da bi srpska električna energija mogla biti izbačena iz evropskog merit ordera u većini trgovačkih intervala.

Od profitabilnosti do pristupa tržištu: “latentni” gubici

Posledice nisu ograničene na nižu profitabilnost; reč je o postepenom gubitku pristupa tržištu. Tekst opisuje razliku između realizovanih i latentnih gubitaka: dok Crna Gora već meri direktne efekte CBAM-a kroz kvartalne rezultate, Srbija akumulira troškove koji se još ne vide u bilansima, ali su ugrađeni u buduća trgovinska ograničenja i industrijske cene.

Procene idu dalje: CBAM izloženost izvoza električne energije Srbije mogla bi dostići oko 200 miliona evra godišnje, dok bi ukupni ekonomski efekat—uključujući indirektne posledice—mogao premašiti 250 miliona evra.

Širi prenos troška ugljenika kroz industriju

CBAM nije samo pitanje izvoza električne energije. Mehanizam utiče i na ugrađene emisije u industrijskim proizvodima koji se izvoze u EU. U Srbiji su sektori poput čelika, obojenih metala i hemijske industrije snažno povezani sa potrošnjom električne energije, pa emisioni profil EPS-a postaje sistemski faktor formiranja cena.

Kako tekst objašnjava, nastaje povratna sprega: emisijski intenzivna proizvodnja povećava implicitnu cenu električne energije, koja zatim utiče na cene industrijskih proizvoda namenjenih izvozu. Rezultat je višeslojni pad konkurentnosti koji pogađa širu industrijsku bazu zemlje.

Preusmeravanje izvoza kao kratkoročna zaštita—ali uz cenu

EPS ima mogućnost da preusmeri izvoz ka tržištima Zapadnog Balkana kako bi kratkoročno smanjio direktnu izloženost EU karbonu. Međutim, regionalna tržišta su manja i manje likvidna i obično nude niže cene od EU tržišta. Vremenom to može transformisati EPS iz marginalnog izvoznika ka EU u regionalnog balansnog operatora—uz smanjen potencijal prihoda.

Potrebe za investicijama i vremenski prozor do pune primene

Istovremeno raste pritisak na investicije. EPS planira projekte obnovljivih izvora i fleksibilnosti, uključujući oko 1 GW solarnih kapaciteta, nove vetroelektrane i reverzibilnu hidroelektranu Bistrica (navedena kao dugoočekivana). U tekstu se naglašava da su ti projekti povezani sa očuvanjem pristupa tržištu pod CBAM režimom: svaka dodatna jedinica niskougljenične proizvodnje smanjuje prosečni emisioni intenzitet sistema i time CBAM trošak.

Kao ključan element rizika navodi se vremenski prozor za prilagođavanje: kašnjenja povećavaju buduće troškove zbog razlika ugljenika od oko 50–60 evra po toni CO₂ između Srbije i EU.

Kada će efekti biti “potpuno vidljivi”

Puna finansijska primena CBAM-a očekuje se od 2027. godine, kada će se obračunavati emisije iz 2026. godine. Do tada postoji prelazni period tokom kojeg tržišno ponašanje počinje da se prilagođava pre nego što troškovi budu realizovani u potpunosti.

Završnica: investitorski signal razlikuje Srbiju i Crnu Goru

Za investitore, tekst pozicionira EPS kao subjekat sa odloženim ali značajnim rizikom—za razliku od EPCG kod koje su efekti već vidljivi kroz kvartalne rezultate. Na nivou sistema CBAM postepeno ukida konkurentsku prednost zasnovanu na jeftinom lignitu i uvodi logiku tržišta koja naglašava karbonsku efikasnost i fleksibilnost sistema. Rani gubitak od 13 miliona evra u Crnoj Gori predstavlja prvi vidljivi signal šire transformacije; za Srbiju se očekuje da će sličan efekat tek doći kasnije, ali sa potencijalno mnogo širim dometom—ne samo unutar energetike već i kroz celokupnu izvoznu ekonomiju zemlje.