Jugoistočna Evropa širi gasnu infrastrukturu, ali investitori ostaju oprezni zbog regulatornih rizika

U aprilu je gasno tržište širom jugoistočne Evrope istovremeno nosilo dve poruke: kratkoročno popuštanje cena i ubrzavanje infrastrukturnih planova za sigurnije, raznovrsnije snabdevanje. Međutim, ispod te stabilnosti leži strukturna neizvesnost koja bi mogla da uspori ili preusmeri buduće investicije, posebno dok se regulatorni okvir EU i ciljevi dekarbonizacije dodatno prepliću s finansijskim rizicima.

Cene se smiruju, ali sezonska tražnja i uslovi snabdevanja ne uklanjaju dublje promene

Na cenovnom nivou zabeleženo je umereno popuštanje. Referentna cena na čvorištu CEGH pala je sa približno 50 €/MWh na 44 €/MWh, što se povezuje s poboljšanim uslovima snabdevanja i slabijom sezonskom tražnjom. Sličan trend zabeležen je i u Grčkoj, ukazujući na širu regionalnu konvergenciju cena.

Ipak, dok se cene kreću nadole ili stabilizuju, strukturne promene se odvijaju brže. Produženje Vertikalnog gasnog koridora ka Ukrajini do septembra dodatno učvršćuje ulogu jugoistočne Evrope kao tranzitnog regiona za tokove gasa ka istočnoj Evropi. Koridor povezuje LNG ulazne tačke u Grčkoj sa severnim pravcima transporta, čime jača značaj regiona za bezbednost snabdevanja.

Diverzifikacija dobija prioritet kroz nove veze i LNG pozicioniranje

Paralelni infrastrukturni potezi ukazuju na širi zaokret ka diverzifikaciji izvora i pravaca snabdevanja. Sporazum o Južnoj gasnoj interkonekciji između Hrvatske i Bosne i Hercegovine predstavlja korak ka povezivanju unutrašnjih balkanskih tržišta s LNG uvozom preko terminala na Krku. U kombinaciji s tekućim proširenjima gasovodne mreže, očekivani efekat je smanjenje zavisnosti od jednog dominantnog pravca snabdevanja.

Dodatno, Albanija nastoji da ojača svoju poziciju kroz LNG ugovor vredan oko 6 milijardi dolara sa američkim dobavljačima. U okviru tog plana pominju se i aktivnosti koje uključuju aktiviranje termoelektrane u Vlori kapaciteta oko 350 MW, čime region nastavlja da gradi ambiciju da postane gasno čvorište.

Geopolitika podseća na ranjivost sistema

Geopolitički faktori nastavljaju da utiču na dinamiku tržišta. Obnavljanje tokova nafte kroz naftovod Družba nakon tromesečnog prekida naglašava koliko su tradicionalni pravci snabdevanja osetljivi na prekide. Istovremeno, pregovori o prodaji imovine povezane s ruskim kapitalom u regionu signaliziraju širu restrukturaciju vlasništva i kontrole u energetskom sektoru.

Regulatorna neizvesnost ostaje ključna kočnica za velike gasne projekte

Iako infrastrukturno širenje napreduje, dugoročna neizvesnost ostaje izražena. Signali iz institucija Evropske unije i regionalnih aktera sve češće dovode u pitanje održivost velikih gasnih investicija. Zabrinutost zbog potencijalno neiskorišćenih sredstava („stranded“), dugih rokova izgradnje i promenljivih ciljeva dekarbonizacije povećava uzdržanost investitora.

Tenzija između kratkoročne bezbednosti snabdevanja i dugoročne energetske tranzicije verovatno će nastaviti da oblikuje dalji razvoj gasnog tržišta u JIE. Iako će se širenje infrastrukture nastaviti u kratkom roku—vođeno potrebom za diverzifikacijom—tempo i obim novih ulaganja sve više će zavisiti od jasnoće budućih regulatornih okvira i mehanizama određivanja cene ugljenika.