Montenegro beleži usporavanje inflacije, ali izazovi ostaju

U novembru 2023. godine, Crna Gora je zabeležila smanjenje stope inflacije koja se sada kreće oko 4.2%, što predstavlja značajan pad u odnosu na oktobarska kretanja. Ova informacija ukazuje da su najteže posledice postkrizne nestabilnosti cena počele da popuštaju, pružajući izvestan nivo olakšanja potrošačima i donosiocima odluka.

Pojava stabilizacije cena hrane

Cene hrane, koje zauzimaju centralno mesto u domaćim ekonomskim debatama zbog svoje političke i socijalne osetljivosti, pokazuju znake stabilizacije nakon meseci varijacija. Ujedno, troškovi energije takođe su doprineli ovom trendu usporavanja zahvaljujući mirnijim regionalnim tržištima električne energije i goriva.

Sektor usluga pod pritiskom

Iako postoji znakova poboljšanja u nekim sektorima, inflacija vezana za usluge ostaje visoka. Troškovi stanovanja kao i oni koji se odnose na turizam i transport pokazali su da osnovni pritisci sa cenama još nisu potpuno nestali. Ovo ukazuje na to da uprkos smanjenju glavnih indikatora inflacije, realnost mnogih domaćinstava ne odražava nužno povoljnu sliku kupovne moći.

Kupovna moć građana pod pritiscima

Za prosečne porodice u Crnoj Gori umanjena stopa inflacije ne mora automatski značiti poboljšanje njihove kupovne moći. Plate su rasle nerazmerno preko sektora dok grupe sa fiksnim primanjima nastavljaju da osećaju teret kumulativnog rasta cena tokom protekle dve godine.

Finansijska politika: izazov za vladu

Zdravlje javnih finansija može biti unapređeno trenutnim opadanjem inflacijskih pritisaka jer omogućuje državi veću fleksibilnost kada je reč o preispitivanju mera fiskalne podrške uvedenih tokom najvećih udaraca krize životnih troškova. Ipak, vladini zvaničnici suočiće se s teškim zadatkom kako ukloniti privremene subvenicije bez ponovnog uzrokivanja skakanja cena ili nezadovoljstva među stanovništvom.

Buduća kretanja zavise od spoljnog okruženja

Pogled prema budućnosti sugeriše da će dinamika inflacije zavisiti od spoljnih faktora poput cene energenata, regionalnih tokova struje oraz potražnje za turizmom kao i šire monetarne politike EU-a. Iako je trenutni smer optimističan glede ublažavanja infalcije treba napomenuti ranjivost prema geopolitičkim krizama a ovo bi moglo uticati na donošenje ekonomske politike do 2026.godine.
Stoga bi trebalo delovati s merom umesto oslanjati se isključivo na prethodne pozitivne podatke kako bi se sprečili novi problemi po pitanju stabilnosti ekonomije.