Montenegro se suočava sa zastoju u reformi zapošljavanja sezonskih radnika

Reforma koja bi trebalo da uspostavi model „permanentnog sezonskog radnika“ u Crnoj Gori i dalje je zaglavljena u administrativnom i zakonodavnom limbu. Ovaj dugoočekivani potez, o kojem se raspravlja već nekoliko godina, ima za cilj stvaranje pravnog okvira koji bi omogućio poslodavcima iz sektora turizma, poljoprivrede i ugostiteljstva da zadrže svoje radnike tokom više godina bez potrebe za ponovnim potpisivanjem sezonskih ugovora.

Potreba za stabilizacijom tržišta rada

Zabrinjavajuće spori napredak ukazuje na šire sistemske probleme unutar crnogorskog tržišta rada. Iako postoji širok politički konsenzus oko potrebnosti ove reforme, ministri su često najavljivali nacrte zakona i konsultacije koje nikada nisu rezultirale konkretnim rešenjima. Poslodavci upozoravaju da ovakvi kašnjenja povećavaju nesigurnost na tržištu rada te ih primoravaju da koriste kratkoročne ugovore ili stranu radnu snagu.

Mikroekonomske posledice nedostatka stabilnih kadrova

Lack of predictability in employment policies has led many skilled workers to seek more stable opportunities abroad, particularly in countries like Croatia and Slovenia where labor frameworks are more accommodating. Nedostatak stalne zaposlenosti negativno utiče na kvalitet usluge u turizmu, smanjuje kapacitete tokom vršnih perioda i prisiljava kompanije da drastično podižu plate što dodatno ubrzava rast cena smeštaja.

Konkurenstki izazovi regiona

Izveštaji ukazuju na sve veći bes među poslodavcima koji navode kako Crna Gora rizikuje gubitak konkurentske prednosti prema susednim zemljama poput Hrvatske i Grčke koje su već implementirale fleksibilnije modele zapošljavanja kako bi podržale ekspanziju turizma.
Nedostatak sličnih reformi može erodirati Crnu Goru čak iu oblastima gde prirodne prednosti postoje.

Sistematična potreba za promenama politike

Zastoj ove ključne reforme naglašava hitnost razvijanja agilnijeg zakonodavnog okruženja. Razvoj ekonomije Crne Gore ne zavisi samo od investicija ili infrastrukture; jednako je važna sinhronizacija politika tržišta rada sa potrebama sektora koji čine osnovu njenog izvoza.
Bez pravovremenih akcija legislature, zemlja će teško održavati rast vitalnih sektora kao što je turizam.