Montenegro se suočava sa ključnim izazovima u svom energetskom sektoru, posebno s obzirom na planove za dekomisiju jedine termoelektrane na ugalj – Termoelektrane Pljevlja. Ova elektrana je decenijama predstavljala stub domaće proizvodnje energije, ali njeno zatvaranje do 2041. godine postavlja fundamentalna pitanja o budućnosti snabdevanja energijom.

Izvori domaće proizvodnje i značaj TPP Pljevlja

Termoelektrana Pljevlja doprinosi oko 38% nacionalnog energetskog miksa. S obzirom na njenu dominantnu poziciju kao najvećeg pojedinačnog izvora električne energije u zemlji, povlačenje ovog kapaciteta zahteva hitne akcije kako bi se obezbedila energetska sigurnost. Montenegrinske vlasti su predložile da se ovaj proces dekomisije intenzivira najkasnije do 2035. godine kroz strategiju smanjenja korišćenja uglja.

Povećanje kapaciteta obnovljivih izvora: hidroenergija i vetroelektrane

Hidroenergetika predstavlja značajan potencijal za Crnu Goru. Prvi veliki projekti poput Hidroelektrane Perućica i Piva već doprinose snabdevanju iz obnovljivih resursa. Osim toga, uspon vetroenergetskih projekata kao što su Vetroturbina Krnovo (72 MW) i Vetroturbina Možura (46 MW) ukazuje na sve veći fokus države ka održivoj energiji. Planirani razvoj nove vetroelektrane Gvozd (54,6 MW), koja će generisati dodatnih 150 GWh godišnje, takođe je signal napredovanja prema diversifikaciji izvora energije.

Domaća potražnja i izvozni potencijali

Iako nije veliko tržište struje, Crna Gora ima trenutke kada je neto izvoznik zbog viška hidroenergije. U nekim periodima ostvarena je potpuno obnovljiva opskrba koja otvara mogućnosti za izvoz struje ako unutrašnji sistem ostane stabilan uz adekvatno razvijen prekogranični kapacitet.

Mogućnosti prekograničnih uvoza i balansiranje

Kako zavisnost od varijabilnih izvora raste zbog gašenja TPP Pljevlja, Montenegro će morati više osloniti na prekovranične uvoze da bi zadovoljio potrebe tokom vremena niske proizvodnje izraženog vetra ili visoke potražnje. Balansirajuće usluge postaju imperativ dok broj veterničkih farmi bude rastao.

Upravljanje volatilnom energijom iz vetra

Kritično je upravljati fluktuacijama koje donosi povećano korišćenje energije iz vetra. Fluktuacije output-a vjetrovitosti zahtevaju unapređenje prognoziranja protoka energije te stvaranje mehanizama koji će podržavati kontinuitet proizvodnje kroz povezanost sa susednim tržištima ili skladištenjem viška proizvedene elktiče energije tokom perioda velike produkcije a upotrebe tokom vršna opterećenja sistema.

Sveobuhvatne perspektive razvoja sektora

Crna Gora mora balansirati između sigurnosti snabdevanja strujom, očuvanja pristupačne cene električne energie za kućanstva i industrijske korisnike oraz realizaciju svojih klimatskih ciljeva putem ulaganja u obnovljive resurse kako bi dostigla optimalni izlazni rezultat po pitanju regionalnog izvoza „zelene“ energije.

Neizvesnosti oko brzine implementacije novih projekata kao što su windfarms ili nedostatak adekvatnog balansa moglo bi dovesti do problema sa stabilnošću ponude te viših troškova importovane elektirčne enrgije – stoga dugoročna strategija mora uključivati jaču međusobnu povezanost katastra elektro-privrede regiona.