Serbia i izazovi energetske konkurentnosti u EU

U svetu globalizovane ekonomije, cene električne energije postaju ključni faktor koji oblikuje sposobnost srpskih proizvođača da se takmiče na tržištu Evropske unije. Ova promena iz pozadine troška u središnju varijablu konkurentnosti nimalo nije zanemarljiva, posebno za kompanije koje izvoze svoje proizvode prema zapadnoevropskim potrošačima.

Dinamika cena struje: Prednosti i mane

Iako Srbija uživa nominalne prednosti u cenama električne energije kada je upoređujemo sa većinom zemalja članica EU, situacija nije tako jednostavna. Naime, dok su cene na veliko često niže od onih u Italiji ili Nemačkoj tokom prosečne godine, velike fluktuacije mogu ugroziti ovu prednost.
Sve više se pokazuje da su efekti volatilnosti cena izrazito izraženi tokom perioda vršne potrošnje ili sezonskih oscilacija.

Povezanost sa evropskim tržištem

Cene struje ne funkcionišu izolovano; one su čvrsto povezane sa širim sistemom troškova i rizika koji obuhvataju formiranje cena unutar EU. Kada zemlje poput Mađarske ili Rumunije dožive nestašicu električne energije, serijski pritisci utiču i na srpske proizvođače kroz direktan porast lokalnih cena usled uzburkanog tržišta.

Sektorski uticaj troškova električne energije

Troškovi energetskih resursa razlikuju se znatno od sektora do sektora:

1. Industrijalci visoke intenzivnosti: U industrijama kao što su aluminijum i čelik, energija može predstavljati između 20% i 45% operativnih troškova. Svaka promjena cene može značajno uticati na EBITDA rezultate preduzeća.
2. Srednje-intenzivne proizvodnje: U sektorima kao što su mašinogradnja i automobilska industrija, energetski troškovi kreću se između 8% i 15%, ali njihova volatilnost stvara nesigurnosti kod kupaca.
3. Niske-intenzivne izvoznike osetljive na regulative: Industrije poput elektronike suočavaju se s manjem udjelom energetskih troskova ali moraju biti pažljive zbog pravila o karbonskom otisku koja dolaze iz EU.

Kvalitetna strategija nabavke kao diferencijator

Kada posmatramo strukturu operativnih troškova spram evropskih konkurenata,
vidi se da Srbija ima potencijalnu prednost pri stabilnim uslovima snabdevanja. Međutim,
ona zavisi od primenjenih strategija nabavke — dugoročni ugovori (PPA), korišćenje obnovljivih izvora ili hedged portfolia sve više će određivati uspeh naših firmi.
Naši izvoznički subjekti koji ostanu pasivni možda će izgubiti svoju trenutnu cenu bez obzira koliko je ona povoljna naspram drugih država članica.“

Energijska volatilnost: Izazov za izvoz?

Zahtevi evropskog tržišta postavljaju dodatne prepreke za naše izvoznike jer sve veći broj kupaca analizira rizik povezan sa energijom**s opasnom implikacijom po trajanje ugovornih aranžmana i marže.” Smanjenje nazavisnog delovanja proiziće dublje sagledavanje dinamičnih trendovima kako bi naši izlazi bili manje podložni kretanjima cene.»