Serbija pred izazovima sporijeg ekonomskog rasta

U 2025. godini, Srbija se suočava sa značajnim usporavanjem ekonomske aktivnosti, što predstavlja najveće smanjenje u prognozama rasta od perioda oporavka posle pandemije. Prema procenama Evropske komisije i drugih međunarodnih finansijskih institucija, kao što su Svetska banka i MMF, očekuje se da će bruto domaći proizvod (BDP) porasti samo između 2.2% i 2.8%, što je znatno ispod nivoa zabeleženih u prethodne dve godine.

Kritični uzroci usporavanja

Ako analiziramo trenutnu situaciju, dolazimo do ključnih faktora koji doprinose ovom trendu. Ekonomski model Srbije oslanjao se na potrošnju, javne investicije oraz strana ulaganja koja sada trpe pritisak zbog inflacije koja umanjuje realni raspoloživi prihod građana. Osim toga, globalni finansijski uslovi su postali restriktivniji, a troškovi zaduživanja rastu.

Sektor poljoprivrede pod pritiskom

Treći kvartal donosi dodatne signale o slabosti strukture srpske ekonomije; tako je prema preliminarnim podacima agrarni sektor pretrpeo pad zbog promenljivih vremenskih prilika koje utiču na prinose.

Pohvalna izvozna dinamika?

Iako je izvoz jedna od retkih svetlih tačaka u ovoj situaciji. Podaci Privredne komore Srbije pokazuju da izvoznici ostvaruju uspehe naročito u oblasti prehrambene industrije te automobilskoj komponenti i električnoj opremi. Ipak, važno je napomenuti da bi moguća globalna industrializacija mogla ugroziti ovu stabilnost ukoliko ne dođe do diversifikacije sektora izvoza.

Pritisak na domaća ulaganja

Smanjena privatna ulaganja predstavljaju još jedan važan faktor za sporiji rast Srbije.

• Niske kamatne stope nisu dostupne mnogim firmama…
• Mnoge kompanije odlažu ili smanjuju kapitalne projekte zbog nesigurnosti tržišta rada…
• Dostupnost dugoročnog financiranja ostaje limitirana…

Energijska sigurnost: ključni faktor rizika

Zbog sankcija koje ometaju vlasničku strukturu NIS rafinerije kod Pančeva postoji ozbiljna zabrinutost oko energetske stabilnosti zemlje.
U slučaju zatvaranja ove rafinerije posledice bi bile drastične:

• Povećani troškovi za proizvode derivata nafte;
• Pritisci inflacijskih stopa;
• Distorzija industrijske proizvodnje;
• Budžetski problemi i niži BDP;

Zapošljavanje nasuprot produktivnosti

Iako nezaposlenost ostaje niska i zapošljavanje raste blago,sprovođenje reformi veština radnika postaje imperativ kako bi Srbija održala konkurentnost tokom ovog razdoblja stagnacije!