Slovenija zadržava konkurentne račune za struju: domaćinstva među najnižim tarifama u EU

Slovenija i dalje spada među zemlje sa najkonkurentnijim cenama električne energije u Evropskoj uniji, a rezultat se posebno vidi na računima domaćinstava. Prema analizi operatora prenosnog sistema ELES, zasnovanoj na podacima Eurostata, slovenačke tarife su prošle godine ostale među najnižima u EU, dok su cene za druge kategorije potrošača takođe poboljšane u odnosu na 2024.

Domaćinstva šesta najniža konačna cena u EU

Studija koju je predstavio izvršni direktor ELES-a Aleksander Mervar ukazuje da je Slovenija dodatno ojačala poziciju u odnosu na prethodnu godinu. Domaćinstva su tokom 2025. plaćala šestu najnižu konačnu cenu električne energije u celoj EU. Istovremeno, cene za nedomaćinske potrošače rangirane su kao desete najniže u Uniji.

U proseku, cene električne energije za domaćinstva u EU bile su gotovo 48% više nego u Sloveniji tokom 2025. godine. Za poslovne potrošače, troškovi električne energije u Uniji bili su više od 17% viši nego u Sloveniji.

Brži pad cena od evropskog i regionalnog proseka

Analiza navodi da su se konačne cene električne energije u Sloveniji smanjivale brže nego što je to bio slučaj i sa prosekom EU i sa susednim zemljama. Mervar je rekao da su ranije mere regulacije cena doprinele takvom ishodu, uz napomenu da bi produžene mere ograničenja cena za domaćinstva iz 2024. dodatno poboljšale relativnu poziciju Slovenije.

Na veleprodajnom tržištu, trendovi su bili drugačiji: cene za domaćinstva u Sloveniji porasle su nakon ukidanja širokih regulatornih mera, dok su prosečne veleprodajne cene u EU i susednim tržištima uglavnom opadale. U tom kontekstu, Slovenija je na veleprodajnom nivou za domaćinstva bila na 13. mestu po niskim cenama u EU (u odnosu na desetom mesto godinu ranije). Ipak, čak i tada su cene električne energije za domaćinstva u EU bile više od 20% nego u Sloveniji.

Mrežni troškovi ključ konkurentnosti

Jedan od glavnih razloga konkurentnosti Slovenije ležao je u strukturi računa, posebno kada je reč o mrežnim troškovima. Oni su činili svega 12,4% konačne cene električne energije — treći najniži udio u EU, iza Kipra i Grčke.

S druge strane, troškovi nabavke imali su relativno visok procenat: 63,2% ukupne strukture cene, što je među višim nivoima zabeleženim u EU.

Prema analizi, mrežne naknade za domaćinstva pale su za 27,4% tokom 2025. godine i postale šeste najniže u Uniji. U EU kao celini mrežne naknade za domaćinstva porasle su i bile su prosečno više za više od 82% nego u Sloveniji.

Za poslovne potrošače mrežne naknade smanjene su za oko 6% u Sloveniji, dok su prosečne naknade u ostatku EU i susednim tržištima porasle za oko 9%. Slovenija je po tom osnovu zauzela četvrto mesto među najnižim mrežnim naknadama u EU, pri čemu su bile više nego dvostruko niže od evropskog proseka.

Zašto niske mrežne naknade nisu “uobičajene”

Mervar je istakao da ovako niske mrežne naknade nisu tipične s obzirom na relativno malu veličinu slovenskog elektroenergetskog sistema, gde bi troškovi infrastrukture po jedinici obično trebalo da budu viši. Takođe je naveo da se prenosna mreža Slovenije smatra jednom od tri najnaprednija sistema u Evropskoj uniji.

Za investitore i potrošače ova kombinacija — brži pad konačnih cena uz niže mrežne troškove — znači da Slovenija zadržava relativnu prednost čak i kada veleprodajni uslovi postanu nepovoljniji. Istovremeno, analiza sugeriše da regulatorne odluke mogu imati merljiv uticaj na to koliko brzo se razlika između nacionalnih tarifa i evropskog proseka menja kroz vreme.