Suša smanjuje hidro proizvodnju u BiH, ali Elektroprivreda BiH drži sistem stabilnim uz veći oslonac na ugalj

Bosna i Hercegovina za sada uspeva da održi stabilno snabdevanje električnom energijom uprkos dugotrajnoj suši i visokim temperaturama koje su značajno smanjile proizvodnju iz hidroelektrana. Elektroprivreda BiH (EPBiH) navodi da je sistem ostao pod kontrolom zahvaljujući rezervnim termoenergetskim kapacitetima i operativnom planiranju, dok se proizvodnja iz uglja povećala kako bi se pokrio hidrološki deficit.

Niži dotoci reke i ograničenja rada hidroelektrana

EPBiH ukazuje da su padavine tokom više meseci bile ispod višegodišnjeg proseka, što je smanjilo dotoke reka i raspoloživost vode u hidroelektranama kojima kompanija upravlja. Zbog toga je EPBiH bila prinuđena da čuva akumulirane zalihe vode i koristi hidroelektrane pre svega tokom perioda vršne potrošnje, kao i za regulaciju napona u elektroenergetskom sistemu, umesto za kontinuiranu proizvodnju bazne energije.

Akumulacija Jablanica, glavni rezervoar za skladištenje vode kojim upravlja kompanija, nalazi se ispod planiranog sezonskog nivoa zbog slabih dotoka u periodu od marta do jula. U manjim akumulacijama Grabovica i Salakovac vodostaji su stabilniji, ali njihov rad zavisi od ispuštanja vode iz Jablanice.

Kompanija ističe i da održavanje propisanog ekološkog protoka nizvodno ograničava količinu vode koja može biti zadržana isključivo za proizvodnju električne energije. EPBiH dodaje da nije moguće precizno izračunati koliki deo izgubljene hidro proizvodnje nadoknađuju termoelektrane, jer se dispečiranje proizvodnje i potražnja menjaju iz dana u dan.

Termoelektrane preuzimaju veći deo tereta

Zbog takvih okolnosti, termoelektrane na ugalj preuzele su veći udeo u proizvodnji električne energije. EPBiH navodi da su raspoloživi termoenergetski kapaciteti, operativne rezerve i blagovremeno planiranje dovoljni da obezbede neprekidno snabdevanje domaćinstava i privrede električnom energijom.

Trenutna situacija ostaje pod kontrolom jer se kompanija za sušnu hidrološku godinu pripremila održavanjem rezervnih termoenergetskih kapaciteta. Dodatna kupovina električne energije na tržištu za sada se ne očekuje, osim ako dođe do neplaniranog ispada nekog od termoenergetskih blokova.

Finansijski rizik raste ako se spoje hidrološki deficit i kvar

Upravo taj scenario – istovremeni hidrološki deficit i ispad termoenergetskog bloka – EPBiH ocenjuje kao najveći finansijski rizik. Razlog je razlika u troškovima: proizvodnja iz hidroelektrana ima niske granične operativne troškove, dok je nadoknađivanje iz termoelektrana na ugalj ili kupovinom električne energije na regionalnom veleprodajnom tržištu znatno skuplje.

EPBiH trenutno ne očekuje da će suša imati značajniji uticaj na njene finansijske rezultate i isključuje mogućnost skorijeg povećanja regulisanih cena električne energije za krajnje kupce. Ipak, kompanija upozorava da otpornost elektroenergetskog sistema sve više zavisi od raspoloživosti zastarelih termoelektrana na ugalj, upravo kada sušni uslovi smanjuju fleksibilnost koju obično obezbeđuju hidroelektrane.