EPS: Kriza koja se ne može ignorisati

U poslednje vreme, situacija u srpskoj elektroenergetskoj kompaniji Elektroprivreda Srbije (EPS) postaje sve alarmantnija. Tradicionalno oslonjena na lignit i staru infrastrukturu, EPS se suočava sa ozbiljnim izazovima koji ugrožavaju njenu sposobnost da obezbedi stabilnu snabdevenost električnom energijom. Umesto da bude motor energetske samodostatnosti zemlje, EPS je sada prisiljena da uvozi značajne količine električne energije.

Nedostatak strateškog ulaganja

Nedovoljna ulaganja i odsustvo novih energetskih kapaciteta su glavni uzroci trenutne krize. Srbija nije izgradila novu veliku proizvodnu jedinicu više od tri decenije, dok su susedi poput Rumunije i Hrvatske investirali u nove hidroelektrane i obnovljive izvore. U međuvremenu, zastarjeli sistemi zahtevaju hitnu modernizaciju koja nikako da počne.

Povratak tržišnoj stvarnosti

Sve ovo dovodi do paradoxalne situacije gde EPS troši ogromne sume novca na hitni zakup struje umesto da investira u sopstvene kapacitete. Ova finansijska opterećenja dodatno pogoršavaju nestabilnost kompanije jer sve veći troškovi smanjuju profitabilnost i likvidnost kompanije.

Položaj vlasti: Ko odgovara?

Društvena debata o tome ko snosi odgovornost za stanje unutar EPS-a raste svakim danom. Mnogi analitičari ukazuju na to kako politički pritisci i populistička politika niskih cena struje često guše potrebu za reformama koje bi omogućile održiv razvoj sektora.
Pitanje ostaje otvoreno – ko će preuzeti odgovornost kada je reč o upravljanju ovim ključnim resursom?

Kritični nedostaci upravljanja

Krizni odgovor sistema upravljanja, uveden 2023., možda izgleda kao korak ka unapređenju transparentnosti, ali kritičari ističu kako nova struktura stvara zamršenosti bez jasnih linija odgovornosti među članovima nadzornog odbora ili menadžmenta.
Dugoročni plan razvoja koji bi imao viziju do 2030/2035 godine jednostavno ne postoji; bez njega nema mogućnosti efikasnog usmeravanja budućih projekata niti privlačenja stranih investicija.

Ka održivijem povratku!

Ako želi da izbegne dugoročno zavisništvo od stranih dobavljača energije, Srbija mora radikalno promeniti svoj pristup prema razvoju energetskog sektora:

• Moderna bazna proizvodnja
• Značajna rehabilitacija hidroelektrana
• Aktiviranje fleksibilnih gasnih postrojenja kao backup opciju
• Integrisanje obnovljivih izvora kroz skladištenje energije i jačanje mreže
• Povećana depolitizacija procesa donošenja odluka
• Realistično određivanje tarifa mogu biti ključ uspeha .

• Razvijeni kredibilan plan za 2035 godinu .

Srbija mora prestati sa izbegavanjem problema ako želi obezbediti svetlu budućnost svog elektroenergetskog sektora!