Serbija pred izazovima nove industrijske paradigme

U savremenom evropskom okruženju, gde se industrializacija suočava sa značajnim promenama, Srbija ima priliku da postane ključni igrač na tržištu. Ova nova era zahteva od zemalja snažnu kombinaciju radne snage, inženjeringa i zelene energije. Kako bi uspela u tome, Srbija mora uskladiti svoju energetsku strategiju s potrebama industrije.

Kvalitetna radna snaga i inženjerska ekspertiza

Srbija već poseduje solidne osnove kada je reč o radnoj snazi i inženjerstvu. Radnici su konkurentni u odnosu na zapadne zemlje EU, dok se stručnost domaćih inženjera naglo razvijala kroz različite oblasti kao što su mehatronika, automatizacija i elektronski sistemi. Univerziteti širom Srbije kontinuirano obezbeđuju talentovane kadrove koji doprinose stvaranju naprednih klastera design-a i proizvodnje.

Potreba za održivim izvorima energije

Ipak, pitanje zelene energije predstavlja glavni izazov za Srbiju. U svetlu prelaska Evrope ka niskougljeničnoj ekonomiji, preduzeća koja ne koriste obnovljive izvore energiju postaju sve više isključena iz tendera ili gube poene tokom procenjivanja ponuda. Obnovljivi ugovori (PPA) postaju obavezni za dobavljače u sektorima poput automobilske industrije i HVAC sistema.

Zelena energija kao strateški faktor uspeha

Ako Srbija želi da ostvari svoj potencijal unutar novog evropskog modela proizvodnje, hitno treba povećati kapacitet obnovljivih izvora te stvoriti transparentna tržišta PPA ugovora koja privlače investicije. Bez ovog koraka može doći do situacije da Srbija bude prepoznata samo kao atraktivna lokacija zbog niskih troškova rada ali visoke emisije ugljen-dioksida – što nije održivo dugoročno.

Mogućnosti sinergije između tehnologije i ekološke odgovornosti

Dobar spoj tehnoloških inovacija uz korišćenje zelene energije može doneti velike benefite Srbiji. Proizvođači mašina koji posluju pod zelenim PPA-ima mogu biti konkurentniji čak i protiv svojih kolega iz razvijenijih zemalja Europe po pitanju cene proizvoda kao i uticaja na životnu sredinu. Takođe će proizvođački klasteri powered by obnovljivim izvorima imati veće šanse da budu favorizovani prilikom javnih nabavki.

Neposredno delovanje potrebno za očuvanje konkurentnosti

Sve navedeno ukazuje na to kako vreme igra ključnu ulogu – propuštene prilike mogle bi dovesti do stagnacije razvoja Srbije unutar evropskog konteksta industrijske politike.
Na primer: Rumunija brže implementira projekte vezane za obnovljive izvore; Grčka menja svoje pristupe prema PPA-ima; a Bugarska unapređuje svoja elektroenergetska infrastruktura brzo brže nego ikad pre.

Budućnost Srbije leži u integraciji svih elemenata

Ako zemlja uspe povezati sve tri komponente – kvalitetnu radnu snagu, vrhunsku tehniku i zeleni energetski sistem – mogla bi zauzeti prirodno mesto unutar Evropske Unije jako blizu njenoj srži trgovinske moći.
S druge strane ako zakasni sa razvojem energetskih resursa ni dva druga faktora neće omogućiti željeni trenutak prosperiteta koje svi priželjkuju!