Cenovni jaz u jugoistočnoj Evropi se širi: Srbija posrće niže, Mađarska i Slovenija ostaju pod premijom

Tržišta električne energije za dan unapred u jugoistočnoj Evropi pokazala su 17. septembra izrazito fragmentisanu sliku: dok je snažnija solarna proizvodnja gurala cene nadole širom centralnog Balkana, zategnuti uslovi i prekogranična ograničenja sprečili su da se ta jeftina ponuda ravnomerno prelije na skuplja tržišta Mađarske i Slovenije. Za investitore i trgovce to je signal da regionalni cenovni disparitet sve više zavisi od mrežne propusnosti, a ne samo od ukupnog bilansa ponude i potražnje.

Srbija među najjeftinijima, Mađarska među skupljima

Na srpskom SEEPEX-u zabeležena je najniža bazna cena u regionu od 109,08 evra/MWh, što je za 42,80 evra manje nego prethodnog dana. Cena za Srbiju bila je gotovo 69 evra/MWh niža od mađarske, što predstavlja jedan od najvećih raspora cena u regionu.

Cene su pale i na povezanim tržištima zapadnog Balkana: u Albaniji za 22,40 evra na 147,53 evra/MWh, u Crnoj Gori za 26,90 evra na 143,02 evra/MWh i u Severnoj Makedoniji za 12,30 evra na 141,67 evra/MWh.

Južna tržišta ostala ispod Mađarske uprkos rastu

Južna tržišta ostala su znatno jeftinija od Mađarske uprkos rastu cena u Bugarskoj i Grčkoj. Bugarska je zabeležila rast od 18,80 evra na 159,11 evra/MWh, dok je Grčka poskupela za 18,90 evra na 142,30 evra/MWh. U Rumuniji cena nije promenjena i iznosila je 169,19 evra/MWh.

Mađarska i Slovenija rastu: premije umesto konvergencije

Na mađarskom HUPX-u trend je bio obrnut: cena je porasla za 9,70 evra na 177,76 evra/MWh. Slovenija je zabeležila još snažniji skok od 21,10 evra na 191,57 evra/MWh, dok je Austrija dostigla 189,48 evra/MWh.

Širenje cenovnog jaza ukazuje da se jeftina proizvodnja dostupna na Balkanu nije mogla slobodno plasirati na skuplja mađarska i slovenačka tržišta. Mađarska je trgovala uz premiju od 18,65 evra/MWh u odnosu na Bugarsku; zatim 35,46 evra/MWh prema Grčkoj; kao i 34,73 evra/MWh prema Crnoj Gori.

Dodatno odstupanje vidljivo je u odnosu prema Nemačkoj: cena u Nemačkoj pala je za 39,40 evra na 142,89 evra/MWh. Time je preokrenut prethodni mađarski diskont i formirana mađarska premija od 34,87 evra/MWh prema nemačkom tržištu. Raspon između Mađarske i Nemačke promenio se za više od 49 evra/MWh već tokom jedne sesije.

Uvoz raste zbog potrebe skupljih tržišta

Zbog povećanog izvoza/uvoza iz Austrije i Slovačke u zonu Mađarske i Slovenije porastao je tok snabdevanja za ukupno 719 MW—na prosečnih 1.302 MW. Kombinovani neto uvoz Mađarske i jugoistočne Evrope povećan je za 833 MW na ukupno 939 MW. To sugeriše da su skupljim tržištima centralne Evrope bilo potrebno znatno više spoljnog snabdevanja.

Solar pomaže cenama na jugu; vetar pojačava oslanjanje na import

Iako su dnevne cene bile pod uticajem obnovljivih izvora kroz prognoze proizvodnje, slika nije bila jednolična. Prognoza solarne proizvodnje povećana je za 1.815 MW na ukupno 7.730 MW—što je doprinelo nižim cenama na više balkanskih tržišta. Istovremeno je prognoza proizvodnje iz vetra smanjena za 826 MW na 2.115 MW, čime se povećavala zavisnost od uvoza i dispečabilne proizvodnje tokom perioda bez solarne proizvodnje.

Snažnija solarna prognoza bila je dovoljna da obori cene u Srbiji, Crnoj Gori, Albaniji i Severnoj Makedoniji. Međutim, nije uspela da ukloni premije koje nastaju zbog oskudice na severu—pa rezultat nije bio jedinstven regionalni obrazac već fragmentisano tržište gde geografija i raspoloživi prekogranični prenosni kapacitet imaju veći uticaj od samog regionalnog bilansa ponude.

Italija najskuplja; fjučersi ukazuju da zatezanje neće brzo popustiti

Italija ostaje najskuplje tržište u regionu sa cenom od 222,81 evra/MWh uprkos dnevnom padu od 4,90 evra. Ta cena bila je viša za oko 45,05 evra od mađarske i više od 113 evra od srpske—što održava snažne podsticaje za izvoz ka severu i zapadu tamo gde postoji dostupan prenosni kapacitet.

Fjučersi za mađarsko tržište dodatno nagoveštavaju da se zategnuti uslovi neće brzo ublažiti: ugovor za 39. nedelju blago je pao na 179,50 evra/MWh; ugovor za 40. nedelju porastao je na 185,50 evra/MWh; oktobarski ugovor ostao je iznad nivoa od oko195 evra/MWh (195); dok je ugovor za kalendarsku godinu iznosio149 ,50 evra/MWh.

Tržište odrazilo se tako ne može svesti samo na podelu između zemalja sa viškom i zemalja sa deficitom: nagli pad cene u Srbiji uz istovremeni rast izvoza/uvoza ka Mađarskoj ukazuje na dublje strukturno ograničenje—jeftina električna energija bila je dostupna na Balkanu، ali mreža nije mogla da obezbedi dovoljan plasman te ponude ka tržištima koja plaćaju najviše cene.