Slabija prekogranična razmena u jugoistočnoj Evropi podiže cene i pojačava oslanjanje na domaću proizvodnju

Prekogranična trgovina električnom energijom u jugoistočnoj Evropi značajno je oslabila u nedelji zaključno sa 13. septembrom, smanjujući prostor regiona da ublaži nacionalne manjkove u snabdevanju. Posledica je bila šira izloženost troškovima domaće proizvodnje, što se odrazilo na rast veleprodajnih cena na većini tržišta.

Pad neto tokova i slabija proizvodnja na više tržišta

Ukupni neto tokovi električne energije smanjeni su 23,2% na nedeljnom nivou, na 0,94 TWh, sa 1,22 TWh u prethodnom periodu. Pad se beležio istovremeno sa 7% manjom proizvodnjom iz vetra i sunca i nižom proizvodnjom iz termoelektrana u Grčkoj, Srbiji, Hrvatskoj i Turskoj.

Različiti efekti po zemljama: Rumunija najveća promena

Među regionalnim uvoznicima, Rumunija je zabeležila najveću promenu: njen neto uvoz smanjen je gotovo 50%, na 74,54 GWh. Istovremeno je zabeležen gotovo 80% veći obim proizvodnje iz vetra, uz povećanje proizvodnje iz termoelektrana od 10,6%. Mađarska je smanjila neto uvoz za 12,5%, dok je Hrvatska zabeležila pad od 9,7%.

Manji uvoz nije doneo povoljnije cene

Ipak, manji uvoz nije nužno značio povoljnije uslove na nacionalnim tržištima. U Hrvatskoj je cena električne energije porasla 8,5%, na 176,34 evra/MWh, dok je u Mađarskoj povećana 4,6%, na 177,31 evra/MWh. Ograničeniji pristup prekograničnoj električnoj energiji ostavio je oba sistema više oslonjena na domaću proizvodnju kada su obnovljivi izvori slabiji.

Bugarska i Grčka ojačale izvozne pozicije

Bugarska je krenula u suprotnom smeru: povećala je neto izvoz za 38%, na 274,67 GWh. Veća proizvodnja iz termoelektrana i umereni rast proizvodnje iz promenljivih obnovljivih izvora omogućili su Bugarskoj da snabdeva susedna tržišta uprkos snažnom padu domaće hidroelektrične proizvodnje.

Grčka je takođe ojačala svoju neto izvoznu poziciju povećanjem izvoza sa 79,2 GWh na 91,93 GWh. Promena je bila manje posledica rasta proizvodnje, a više rezultat pada domaće potrošnje od 7,5%, čime je deo električne energije oslobođen za izvoz.

Srbija: marginalan rast izvoza uz najveći skok cena

Srbija je zabeležila marginalno povećanje izvoza jer su veća proizvodnja hidroelektrana i slabija potrošnja nadomestile pad proizvodnje iz termoelektrana. Ipak, cena električne energije u Srbiji porasla je 11,1%, što predstavlja najveći rast među posmatranim tržištima.

Šta pad prekogranične trgovine govori o ulozi interkonektora

Pad prekogranične trgovine ukazuje na sve veći značaj interkonektora koji povezuju Zapadni Balkan sa Grčkom, Bugarskom, Rumunijom, Mađarskom i Hrvatskom. Kada se istovremeno smanjuje proizvodnja iz obnovljivih izvora na više tržišta, raspoloživi prekogranični prenosni kapacitet postaje deo regionalne ponude električne energije — ali ako taj kapacitet ne može da nadoknadi manjak svuda istovremeno, nacionalni sistemi ostaju pod pritiskom.

Ograničeni tokovi mogu ostaviti elektroenergetske sisteme izloženijim troškovima domaće proizvodnje i doprineti širim i dugotrajnijim razlikama u cenama između susednih tržišta.

Promovisano uz Virtu.Energy