Cene električne energije u jugoistočnoj Evropi rastu uprkos padu potrošnje

Cene električne energije na veleprodajnom nivou u jugoistočnoj Evropi nastavile su da rastu u nedelji zaključno sa 13. septembrom, čak i dok je regionalna potrošnja oslabila. Za investitore i učesnike na tržištu to je važan signal: potražnja više ne deluje kao jedini kratkoročni pokretač cena, već sve veći značaj dobijaju uslovi na strani ponude i sposobnost sistema da balansira kroz prekogranične tokove.

Regionalna potrošnja opada, ali cene ne prate trend

Potrošnja električne energije u posmatranom regionu smanjena je za 4,7% na nedeljnom nivou, na 17,67 TWh. Pad je zabeležen na gotovo svim tržištima, uključujući Grčku, Srbiju, Hrvatsku, Bugarsku, Mađarsku i Tursku. Rumunija je bila izuzetak: tamo je potrošnja porasla za 1% i dostigla 920,3 GWh.

Ipak, pad opterećenja elektroenergetskih sistema nije doveo do nižih cena. Srbija je zabeležila najveći rast veleprodajne cene od 11,1%, na 155,70 evra/MWh. Hrvatska je pratila taj trend sa povećanjem od 8,5%, na 176,34 evra/MWh. Cene su porasle i u Rumuniji (6,2%, na 177,28 evra/MWh), Mađarskoj (4,6%, na 177,31 evra/MWh) i Bugarskoj (2,5%, na 166,96 evra/MWh).

Grčka i Turska odstupaju: diskont ostaje izražen

Grčka i Turska kretale su se suprotno regionalnom obrascu. Prosečna cena u Grčkoj smanjena je za 3,2%, na 155,32 evra/MWh. U Turskoj je pad bio znatno veći: cena je oslabila za 8,9% i iznosila 47,37 evra/MWh. Time je Turska zadržala značajan diskont u odnosu na međusobno povezana evropska tržišta.

Zašto manje potrošnje nije značilo niže cene

Uslovi na strani ponude nude najjasnije objašnjenje razilaženja između potrošnje i cena. Proizvodnja iz vetra i sunca smanjena je za 7%, na 3,66 TWh. Prema podacima iz analize, to je iz regionalnog proizvodnog miksa uklonilo oko 270 GWh električne energije sa niskim graničnim troškovima.

Dodatno usporavanje došlo je i iz drugih izvora: proizvodnja hidroelektrana pala je za 2,1%, dok je proizvodnja iz termoelektrana smanjena za 1,8%. U takvom okruženju niža potrošnja nije automatski stvarala prostor za pad cena—umesto toga, promenljivost obnovljivih izvora i dostupnost drugih tehnologija postali su ključni faktori.

Prekogranična trgovina slabija nego ranije

Slabljenje prekogranične trgovine dodatno ograničava mogućnost da tržišta sa nižim cenama nadomeste manjak drugde. Neto regionalni tokovi električne energije smanjeni su za 23,2% na 0,94 TWh.

Bugarska je povećala izvoz, dok su Rumunija, Mađarska i Hrvatska smanjile nivo uvoza. Posledica takvog rasporeda tokova jeste da se efekat lokalnih razlika u cenama može jače preneti unutar regiona.

Potrošnja gubi primat kao kratkoročni signal

Podaci za ovu nedelju sugerišu da potrošnja više nije dominantan kratkoročni signal za formiranje cena električne energije u jugoistočnoj Evropi. Umesto toga, promenljivost proizvodnje iz obnovljivih izvora—uz dostupnost dispečabilnih elektrana i stepen iskorišćenosti prekograničnih interkonektora—sve više određuje da li će niža potrošnja dovesti do jeftinije električne energije ili samo smanjiti obim potražnje u inače zategnutom tržištu.

Virtu.Energy