Smanjenje cena električne energije u Jugoistočnoj Evropi

Tokom 44. nedelje, tržišta električne energije u Jugoistočnoj Evropi zabeležila su blago smanjenje cena, što se može povezati sa prijatnijim vremenskim uslovima i opadajućom potražnjom. Iako je došlo do pada vrednosti, većina zemalja ovog regiona nastavila je da izveštava o prosečnim nedeljnim cenama višim od 100 evra po megavat-satu (MWh), osim Turske koja beleži niže cene.

Cene na provizornim tržištima

Srednje cene struje kretale su se oko 105 evra/MWh. Tokom nedelje, maksimalne cene postignute su 31. oktobra, dok je ka kraju perioda došlo do dodatnog opadanja koje je rezultiralo cenama između 51 i 104 evra/MWh. Srbija i Mađarska zabeležile su najveće padove -11.58% i -10.47%, dok su Grčka (-8.91%) i Rumunija (-8.31%) pratile ovaj trend.

Kretanje cena u Centralnoj Evropi

Isto tako, srednja cena električne energije u Centralnoj Evropi pala je na otprilike 78 evra/MWh, zahvaljujući povećanoj proizvodnji iz obnovljivih izvora kao rezultat stabilne potražnje tokom poslednje nedelje oktobra.

• Značajni podaci:
• Švajcarska: najviša prosečna cena – 102.34 evra/MWh (pad od -4.44%).
• Francuska: najniža prosečna cena – 45 evra/MWh (opadak od 32.31%).

Ponašanje tražnje za energijom

Potreba za elektricitetom u regionu neznatno se smanjila za **1.25%** tokom ove nedelje dospevši na ukupnih **15,498 GWh**.
Najveća negativna odstupanja primećena su kod Mađarske (%7) i Srbije (%3), a jedini porast zahteva zabeležen je u Italiji (+2%), ukazujući na spore promene unutar raznih tržišta.

Povezani podaci o obnovljivoj energiji

Tokom iste periode dolazi do umjerenog pada generacije iz obnovljivih izvora koji sada beleži **2416 GWh**, pretežno zbog značajnog osipanja proizvodnje vetroenergije koja nije dostigla prethodne nivoe (<-14%).

Doprinos hidroelektrana

S druge strane proizvode hidroelektrane beleže rast uz ukupnu produkciju od **1561 GWh**, pri čemu posebno visoke brojke dolaze iz Mađarske (+91%) i Hrvatske (+90%). Međutim, neki ključni igrači poput Grčke pokazali su znatan pad output-a prema mesečnom proklijanju resursa.

Ispunjavanje thermal kapaciteta

Kao kontrast tome , termalne centrale vide opadak svoje proizvodnje sa procenom minus %6 .07 izazvanu manjenjem gasovodnih kapaciteta ali istovremeno pametna upotreba uglja ostaje stalna bez naglog rasta ili opadaka što ukazuje da bi moglo biti potrebnoga prilagođenja kako bi ispunili nove standarde energetskih potreba naših država jugoistoka Evrope .
Drugi trendovi pokazuju rast međugradske trgovine strujom gde neto import raste čak +31%. Najviše koristi imaju Italija (+238Gwh) dok druga mesta belje drugu logistiku formirana kroz zemlje poput Bugarske ili Hrvatske kojima biljezi otpuste izvoza jednako konstatovana.”

U isto vreme Rumunija ostaje snažni dobavljači snabdevajući regiju strogo kontrolisanim tokovima kako bi poboljšala svoj ekonomski balans.