Blog
Tržište električne energije u Jugoistočnoj Evropi: Analiza za devetu nedelju 2025. godine
U devetoj nedelji 2025. godine, tržište električne energije u Jugoistočnoj Evropi (SEE) pokazalo je zanimljive trendove koji su rezultat promenljivih uslova proizvodnje i potražnje. Dok su cene struje generalno padale, pojedine zemlje nisu mogle da izbegnu blage poraste cena zbog različitih faktora.
Cene eletrične energije: Trendovi na regionalnom nivou
Tokom ove sedmice, zabeležen je značajan pad cena u većini zemalja regiona, osim u Grčkoj i Turskoj koje su beležile skromne povećanja od 1.58% i 4.21%. Najveći procentualni pad cene evidentiran je u Italiji sa smanjenjem od 10.57%, dok je Srbija pratila ovaj trend sa padom od 5.19%. U Mađarskoj i Hrvatskoj takođe su registrovana sniženja cena od 3.18% i 1.65%.
Poređenje cenovnog učinka među državama
Srednja mesečna prosečna cena struje po tržištima kretala se između €101–139/MWh tokom februara 2025., pri čemu Slovenija drži najvišu cenu na nivou €138.85/MWh koja predstavlja opadanje od prethodne sedmice za samo 1.95%. S druge strane, Francuska beleži najniže cene na ovom području uz prosek od €101.12/MWh.
Povećana potražnja uz oscilacije ponude
Kada se analizira potražnja za strujom unutar SEE država tokom devete nedelje, primetan je rast ukupne potrošnje za3.27% , što akcente stavlja na hladnije vremenske uslove koji su doprineli višem korišćenju energenata za grejanje domova – posebno osetno kod Bugarske (+10.78%) , Grčke (+9.81%) I Italije (+5.16 %)
Značaj varijabilnih obnovljivih izvora
Tokom iste nedelje došlo je do naglog pada proizvodnje iz obnovljivih izvora – smanjenje kapaciteta vetroelektrana dosegao više od 59 % , a solarna energija opala oko 5 .2 % . Ovakav razvoj situacije dodatno komplikuje ionako nestabilnu energetsku sliku regiona.
Doprinos hidroenergije i termoelektrana
Ipak, pozitivne vesti dolaze iz sektora hydroenergetike gde je zabeležen porast proizvodnje vode preko4 .36 % , isključivo zahvaljujući doprinosu Turske koja sama ima rast izvoza obrazaca hydropower s rasta +13 .54 %. Nasuprot tome,Bugarska , Hrvatska I Grčka primećuju smanjenu produkciju čak do 41 .51%.. Kod termoelektrane zabelježeno raste gasnih postrojenja nakon nekoliko meseci stagnacije no potrebno će biti obratiti pažnju kako bi reagovali preostali segmenti elektroprivrede.
Količina prekogranične trgovine stablizovana?
Nakon dekonstrukcije podataka o prekograničnoj trgovini strujom može se primetiti da neto elektricitet import upao saradnji okolnim državama težak problem jer bilans taj deo padeo tačno
14 .
7
8%
do £1349
GWh dok “Izvoz” svejednako pao skoro napola (-47 ) .
50%)
Turska ipak navodno gura ostalu robu prema drugim sporazumima naravno softveriranja privlači građane radi osiguravanja stabilnosti sustava.
Na kraju možemo reći da predstoji mnogo izazova ali podrška globalnoj ekonomski iza sto još nije otpisano!
