Blog
EU traži jaču spremnost za naftne šokove: Komisija upozorava na rizik od poremećaja zbog Bliskog istoka
Evropska unija se suočava sa rastućim rizikom da bi poremećaji u globalnoj trgovini energijom mogli potrajati, pa Komisija sada traži od država članica da unaprede planiranje za vanredne situacije u sektoru snabdevanja naftom. Upozorenje dolazi u kontekstu kontinuirane nestabilnosti povezane sa sukobom na Bliskom istoku i zatvaranjem Ormuskog moreuza, što dodatno remeti globalna energetska tržišta.
Iz Brisela poručuju da EU, uprkos tome, ostaje dobro pripremljena zahvaljujući postojećim obavezama koje od zemalja članica traže održavanje obaveznih zaliha nafte, kao i razvijenim kriznim mehanizmima. Zemlje EU zajedno raspolažu sa oko 20% od više od 400 miliona barela strateških rezervi, a koordinaciju vrši Međunarodna agencija za energiju (IEA).
Koordinacija umesto ad hoc poteza
Ipak, Komisija naglašava da se ne može isključiti mogućnost dugotrajnog prekida u globalnoj razmeni energije. Zbog toga se poziva na koordinisan pristup, umesto oslanjanja na pojedinačne nacionalne reakcije koje bi mogle otežati zajednički odgovor.
Komentarišući situaciju, komesar za energetiku i stanovanje Dan Jørgensen istakao je da je bezbednost snabdevanja EU i dalje stabilna, ali da vlade moraju delovati na vreme kako bi ojačale otpornost sistema. U pismu upućenom ministrima energetike podstakao je korišćenje postojećih mehanizama koordinacije, uključujući Grupu za koordinaciju nafte i strukture za bezbednost Energetske unije, kako bi se obezbedilo usklađeno delovanje i efikasna komunikacija unutar Unije.
Mere za potražnju i nadzor tržišta
Pored priprema za krizne scenarije, Komisija traži razmatranje mera koje mogu smanjiti potrošnju nafte, posebno u sektoru transporta. Kao referentni okvir pomenut je desetogodišnji plan IEA koji ima cilj smanjenje potrošnje tokom perioda poremećaja u snabdevanju.
Naglašena je i važnost brze razmene informacija i kontinuiranog nadzora tržišta. Vlade treba da prijavljuju sve značajne rizike ili promene u uslovima snabdevanja, uključujući kretanja u komercijalnim zalihama.
Šta bi moglo pogoršati situaciju
Komisija istovremeno upozorava na mere koje bi mogle dodatno zaoštriti problem. U tom smislu pominju se politike koje podstiču veću potrošnju goriva, narušavaju slobodno kretanje naftnih derivata unutar EU ili obeshrabruju rad rafinerija. Takođe se preporučuje odlaganje neesencijalnog održavanja rafinerija kako bi prerađeni proizvodi ostali dostupni širom država članica.
Dodatni oslonac kroz bio goriva
Kao deo šire strategije, Brisel navodi da povećana upotreba biogoriva može doprineti zameni dela potražnje za fosilnom naftom i smanjenju pritiska na tržište. U celini, poruka Komisije svodi se na kombinaciju pripremljenosti, koordinacije i upravljanja potražnjom kako bi EU očuvala stabilnost ukoliko dođe do novih poremećaja u energetskom snabdevanju.
