Evropsko tržište gasa u Q1 2026: privremeno smirenje cena, ali i dalje strukturna zategnutost

Evropsko tržište gasa u prvom kvartalu 2026. ušlo je u fazu koja se može opisati kao tranziciona: udaljavanje od akutnog geopolitičkog „panic pricing“-a, ali bez prelaska ka strukturnoj stabilnosti. Za investitore i industriju to znači da smirenje na grafikonima cena ne uklanja osnovni rizik—samo ga premešta iz trenutnog skoka u sporije prilagođavanje kroz dostupnost LNG-a i ponašanje kupaca.

Pad cena više kao korekcija rizika nego popuštanje ponude

Tokom aprila referentne cene su pale, uključujući smanjenje holandskog TTF-a na prosečnih 42,47 €/MWh (-10,9% na nedeljnom nivou) u 16. nedelji. U tekstu se naglašava da je taj pad pre svega korekcija trenutnog rizika, a ne suštinsko popuštanje odnosa ponude i tražnje.

U prvom kvartalu cene su se kretale u volatilnom, ali opadajućem rasponu između 45 i 70 €/MWh. Na taj obrazac uticali su dostupnost LNG-a, geopolitičke premije (posebno vezane za Bliski istok) i pozicioniranje azijske tražnje.

Skladišta više nisu jedini oslonac: presudni su LNG pristup i spremnost na nabavku

Evropa je godinu dočekala sa relativno dobrim nivoima skladišta nakon blage zime. Ipak, kako se pokazalo tokom Q1, „jastuk“ skladišta ima ograničenja—stabilnost više ne zavisi samo od količina u skladištu, već od pristupa LNG-u i spremnosti na nabavku.

Najvažniji zaključak iz Q1 je da je Evropa učvrstila svoju ulogu globalnog balansnog centra za LNG. Kada dođe do poremećaja u snabdevanju—navode se tenzije oko Ormuškog moreuza—Evropa preuzima najveći deo prilagođavanja.

Izveštaj navodi da su Evropa, Japan i Južna Koreja apsorbovali oko 70% smanjenja globalne ponude LNG-a, pri čemu je Evropa bila ključna zona prilagođavanja. Ta uloga istovremeno stabilizuje tržište (smanjenjem potražnje kada ponuda opadne), ali izlaže Evropu odloženim cenovnim šokovima: umesto trenutnog skoka cena, pritisak se prenosi kroz manji uvoz i sporije punjenje skladišta.

Spot oprez kupaca sprečava rast cena, ali povećava ranjivost pred zimu

Jedna od ključnih promena tokom Q1 jeste oprez evropskih kupaca na spot tržištu LNG-a. Ova strategija je sprečila nagli rast cena, ali je stvorila strukturnu slabost—potencijalno nedovoljno popunjena skladišta pred zimu. Ako se sezona punjenja ne ubrza, Evropa može ući u Q4 2026 sa nižim zalihama i većom osetljivošću na šokove.

Tekst dodatno ukazuje da gas ostaje važan marginalni element u kriznim situacijama za Jugoistočnu Evropu: primer iz 16. nedelje pokazuje pad cena gasa uz rast cena struje, što sugeriše da gas više nije jedini faktor formiranja energetskih cena, ali ostaje relevantan kada tržište postane nestabilno.

Azija kao skriveni stabilizator—ali efekat nije trajan

Azija je imala značajnu ulogu tokom Q1, posebno Kina. Slabija kineska potražnja za LNG-om delovala je kao stabilizator jer je oslobađala dodatne količine za Evropu. Međutim, naglašava se da ovaj efekat nije trajan: rast kineske tražnje može brzo ponovo zategnuti tržište.

Signal forward tržišta dodatno oslikava krhkost ravnoteže: TTF se kreće u rasponu od 40–50 €/MWh, što ne ukazuje na krizu već više na neizvesnost nego sigurnost.

Tri scenarija za ostatak 2026: od postepenog punjenja do povratka uslova sličnih krizi

Za ostatak 2026. godine izdvajaju se tri scenarija:

Osnovni scenario: ponuda LNG-a ostaje stabilna, skladišta se pune postepeno i cene se kreću između 40–55 €/MWh uz povremene oscilacije.

Scenario zategnutog tržišta: dolazi do poremećaja ili rasta azijske tražnje pa cene rastu na 60–80 €/MWh uz pritisak na SEE tržišta.

Stres scenario: kombinacija loših vremenskih uslova i prekida snabdevanja podiže cene iznad 90 €/MWh, vraćajući uslove slične energetskoj krizi.

Korekcija cena iz Q1 zato se tumači kao privremeno otvaranje prostora za stabilnost—ne kao rešavanje strukturnih problema. Za SEE region izazov je da taj period iskoristi za jačanje otpornosti kroz diverzifikaciju i fleksibilnost sistema.

Južni LNG koridor dobija stratešku dubinu: Grčka, Italija i Hrvatska menjaju geografiju snabdevanja

Pored kretanja cena na globalnom nivou, prvi kvartal 2026 donosi jasnu strukturnu promenu u geografiji snabdevanja gasom kroz južni LNG koridor. Grčka, Italija i Hrvatska više nisu samo sekundarne tačke ulaza—postaju ključni elementi diversifikovanog sistema.

Tokom 16. nedelje tokovi su se razlikovali: Grčka +23,7% (544 GWh), Italija -16,4% (3.947 GWh), Hrvatska -6,4% (646 GWh). Tekst ocenjuje da ove promene pokazuju različite strateške uloge.

Italija ostaje najveći uvoznik, ali menja funkciju ka balansnom čvorištu sistema. Grčka postaje strateški tranzitni centar za Jugoistočnu Evropu povezujući LNG sa Balkanom. Hrvatska, preko Krk terminala, pruža dodatnu fleksibilnost i doprinosi sigurnosti snabdevanja.

Kao glavni trend navodi se prelazak sa koncentrisanog na distribuirani model uvoza LNG-a koji povećava otpornost sistema. Ipak, taj model uvodi veću kompleksnost jer LNG zavisi od globalnih cena—južna Evropa mora konkurisati Aziji. Razlika između TTF i JKM ostaje ključna za tokove LNG-a.

Dodatno ograničenje proizlazi iz infrastrukture: transport gasa zavisi od cevovoda i integracije tržišta pa efekat LNG-a može biti ograničen unutar regiona koji nije direktno povezan ili dovoljno povezan cevovodima.

Značaj južnog koridora raste kroz sve scenarije

U budućnosti južni koridor dobija sve veću ulogu:

U osnovnom scenariju, dodatna ulaganja povećavaju fleksibilnost sistema.

U zategnutom scenariju, konkurencija za LNG raste pa prednost imaju tržišta sa boljom infrastrukturom i većom spremnošću da plate.

U stres scenariju, prekidi snabdevanja diverzifikaciju čine ključnom prednošću sistema.

Za SEE region zaključak je jasan: pristup više LNG pravaca postaje ključni deo energetske bezbednosti. Istovremeno, region se sve više integriše u globalno tržište gde cene i rizici zavise od dešavanja van Evrope.

Kao rezultat toga, prvi kvartal 2026 predstavlja prekretnicu: južni LNG koridor više nije dodatna opcija već jedan od ključnih stubova evropskog gasnog sistema—dok privremeno smirenje cena prikriva činjenicu da strukturna napetost još određuje koliko brzo tržište može da apsorbuje sledeće šokove.