Srbija planira solarne elektrane na lokacijama TE Kolubara A i TE Morava kao deo dekarbonizacije do 2050.

Srbija ulazi u narednu fazu energetske tranzicije tako što planira da dve najstarije termoelektrane na ugalj — Kolubara A i Morava — ustupi proizvodnji iz obnovljivih izvora. Umesto da njihova industrijska infrastruktura ostane trajno vezana za fosilna goriva, lokacije ovih elektrana predviđene su za izgradnju novih solarnih postrojenja, što predstavlja i simboličan i praktičan zaokret od uglja.

Zašto se prenamena radi upravo sada

Kolubara A potiče iz sredine 20. veka, dok je TE Morava izgrađena nešto kasnije. Obe elektrane rade decenijama, ali im se tehnički vek približava kraju nakon više od pola veka neprekidnog rada. Umesto napuštanja kao industrijskih zona, plan je da se njihova odlagališta pepela prenamene za proizvodnju solarne energije.

Rokovi, snaga i trošak projekata

Prema ažuriranom energetskom programu Srbije, izgradnja solarnih elektrana planirana je za 2027. i 2028. godinu, dok se puštanje u rad očekuje 2029. Ukupna instalirana snaga dva projekta trebalo bi da premaši 100 MW. Investicija se procenjuje na oko 93 miliona evra.

Šta tranzicija znači za energetsku bezbednost

Pored ekoloških benefita, ova promena modela proizvodnje oslanja se i na širi strateški cilj jačanja energetske bezbednosti. Solarni resurs je domaći i manje je izložen cenovnoj volatilnosti i geopolitičkim rizicima koji prate fosilna goriva koja sve više zavise od uvoza. Kada budu operativne, ove elektrane će raditi bez lanaca snabdevanja gorivom, što može povećati dugoročnu otpornost energetskog sistema.

Usklađenost sa ciljevima dekarbonizacije do 2050.

Prenamena bivše termoenergetske infrastrukture uklapa se u plan Srbije za postepeno napuštanje uglja u skladu sa nacionalnim i međunarodnim ciljevima dekarbonizacije do 2050. godine. Ovaj pravac je ugrađen u integrisanu energetsku i klimatsku politiku usvojenu prethodnih godina.

Ipak, ostaju neizvesnosti u pogledu brzine i praktične realizacije potpune dekarbonizacije. Ipak, pretvaranje lokacija koje su bile vezane za proizvodnju na ugalj u solarna polja predstavlja značajan korak napred — jasan pokazatelj pravca kojim se kreće energetska tranzicija Srbije, uprkos izazovima koji se odnose na investicione kapacitete i sprovođenje politika.