Portfelj vetroelektrana u Srbiji ulazi u novu finansijsku fazu, dok se projekti prve generacije suočavaju sa tržišnom izloženošću i rastom razvojnog pipeline-a

[[PRRS_LINK_1]] u Srbiji je odlučno izašao iz rane faze razvoja. Do prvog kvartala 2026. godine, zemlja se više ne definiše kroz nekoliko subvencionisanih projekata, već kroz rastući portfelj operativnih kapaciteta i višegigavatni razvojni pipeline koji počinje da menja ekonomiju čitavog elektroenergetskog sistema. Ova tranzicija je suptilna, ali ključna: vetroparkovi u Srbiji prelaze sa modela stabilnih infrastrukturnih ulaganja ka tržišno izloženim energetskim platformama, gde vrednost više ne zavisi samo od vetra, već i od fleksibilnosti, pristupa mreži i trgovačke strategije.

Postojeći portfelj — predvođen projektima kao što su Čibuk 1 (158 MW), Kovačica (104 MW), Alibunar (~42 MW) i drugi — obezbedio je stabilnu proizvodnju kroz feed-in tarife, sa ukupnim kapacitetom vetra u Srbiji od oko 800–900 MW. Ovi projekti razvijeni su u predvidivom regulatornom okruženju, uz dugoročne ugovore i konzervativne finansijske strukture. Kao rezultat, funkcionisali su kao niskorizična ulaganja, sa EBITDA maržama od 80–90% i prinosima na kapital od 9–12% IRR.

Međutim, početkom 2026. godine, finansijska logika ovih projekata se menja. Srpski elektroenergetski sistem se sve više integriše u regionalno tržište SEE, gde cene često dostižu 90–120 €/MWh, a volatilnost sve više zavisi od promenljivosti obnovljivih izvora, a manje od troškova goriva.

Ova promena uvodi novu dimenziju performansi vetroparkova. Prihodi više ne zavise samo od fiksnih tarifa, već sve više od:

• tržišnih cena (capture price)
• rizika od ograničenja proizvodnje (curtailment)
• troškova balansiranja sistema

Rezultat je prelazak ka hibridnim modelima prihoda, gde se subvencije kombinuju sa tržišnom izloženošću.

Prva generacija projekata: Stabilni prihodi uz rastući tržišni uticaj

Osnovni portfelj vetroelektrana u Srbiji ostaje finansijski stabilan. Projekti poput Čibuka i Kovačice rade sa faktorom iskorišćenja od 30–35%, proizvodeći ukupno 400–500 GWh godišnje. Prihodi po projektu kreću se između 20 i 30 miliona evra, uz visoke EBITDA marže.

Struktura finansiranja ostaje standardna:

• zaduženost: 60–75%
• rok otplate: 12–15 godina
• DSCR: 1,4–1,8x

Ipak, ovi pokazatelji ukazuju i na rastuću osetljivost na operativne promene. Sa rastom udela obnovljivih izvora, raste potreba za upravljanjem:

• neravnotežama sistema
• tačnošću prognoze vetra
• intradnevnim cenama

Vetrolektrane više nisu pasivni proizvođači — postaju aktivni učesnici tržišta.

Razvojni pipeline: Od rasta kapaciteta ka sistemskom uticaju

Najveća promena dolazi iz obima novih projekata. Planirani kapaciteti, uključujući Čibuk 2 i projekte kod Kostolca, ukazuju na dodatnih 1–2 GW u narednim godinama.

Ovaj rast dolazi paralelno sa razvojem solarne energije, što znači da Srbija prelazi iz sistema gde su obnovljivi izvori dopuna ka sistemu gde postaju dominantni u određenim satima.

To donosi:

• priliku za veći izvoz
• rizik od kanibalizacije cena
• povećan rizik ograničenja proizvodnje

Iskustva drugih tržišta pokazuju da bez fleksibilnosti dolazi do:

• pada tržišnih cena za proizvođače
• češćih niskih ili negativnih cena
• veće zavisnosti od izvoza

Srbija još nije u toj fazi, ali se kreće ka njoj.

Hibridizacija i skladištenje: Novi sloj vrednosti

Sledeća faza razvoja je hibridizacija — kombinacija vetra, sunca i baterija.

Tipičan model uključuje:

• +20–50 MW solara
• +20–100 MWh baterija

Prednosti:

• stabilnija proizvodnja
• bolje usklađivanje sa vršnim cenama
• manji troškovi balansiranja
• veća atraktivnost za korporativne PPA ugovore

Dodavanje hibridnih komponenti može povećati IRR za 2–4 procentna poena.

Baterije su posebno važne jer omogućavaju:

• intradnevnu arbitražu
• pružanje pomoćnih usluga
• smanjenje gubitaka zbog ograničenja proizvodnje

Bez skladištenja, sistem ostaje zavisan od termoelektrana za balansiranje.

Struktura vlasništva i kapital

Sektor privlači različite investitore:

• međunarodne energetske kompanije
• infrastrukturne fondove
• regionalne developere
• privatni kapital

Prva generacija projekata bila je stabilnija i institucionalno vođena. Nova generacija je raznovrsnija, što donosi varijacije u:

• finansiranju
• upravljanju
• dugoročnoj strategiji

Za razliku od nekih regionalnih slučajeva, Srbija je izbegla veće kontroverze, što podržava poverenje investitora.

Tržišna izloženost: Ključna promena

Najvažnija promena je prelazak ka tržišnoj izloženosti (merchant model). Novi projekti uključuju:

• delimičan tržišni rizik
• korporativne PPA ugovore
• vezanost za regionalne cene

Posledice:

• veća volatilnost prihoda
• veći značaj trgovanja
• dinamičnija procena vrednosti projekata

Ali i veći potencijal zarade u uslovima visokih cena.

Ograničenja sistema: mreža i balansiranje

Sa rastom kapaciteta, pojavljuju se problemi:

• ograničenja prenosne mreže
• povećan rizik ograničenja proizvodnje
• veći troškovi balansiranja

Rešenja uključuju:

• jačanje mreže
• razvoj skladištenja
• regionalnu integraciju

Perspektiva 2026–2030

U osnovnom scenariju, kapacitet raste na 1,5–2 GW, uz umerene izazove.

U pozitivnom scenariju, Srbija postaje regionalni izvoznik energije, sa IRR od 12–15% za optimizovane projekte.

U negativnom scenariju, nedostatak fleksibilnosti dovodi do pada prihoda i većeg oslanjanja na termoelektrane.

Tržište u tranziciji: Od kapaciteta ka kompleksnosti

Sektor vetra u Srbiji više nije samo pitanje instalirane snage. Ulazi u fazu gde kompleksnost sistema, tržišna integracija i finansijski modeli određuju vrednost.

Postojeći projekti ostaju stabilni, ali budući prinosi zavise od prilagođavanja novim uslovima.

Novi projekti će se ocenjivati ne samo po vetru, već i po sposobnosti integracije:

• skladištenja
• solara
• trgovine
• mrežne infrastrukture

Srbija prati put razvijenijih evropskih tržišta, ali brže. Prelazak sa subvencionisanog sistema na tržišni model odvija se ubrzano, a uspešni će biti oni koji spoje veliki obim i fleksibilnost.

Sektor vetra tako prerasta iz skupa pojedinačnih projekata u stratešku energetsku platformu, koja oblikuje ne samo domaće snabdevanje već i šire tržište Jugoistočne Evrope.