Vetro kompanije u Jugoistočnoj Evropi ulaze u tržišnu fazu u kojoj sama veličina portfelja više ne garantuje prinose

Razvojni investitori u [[PRRS_LINK_1]] širom Jugoistočne Evrope ulaze u značajno drugačije operativno okruženje u 2026. godini. Prva decenija rasta bila je definisana ekspanzijom kapaciteta—obezbeđivanjem lokacija, prolaskom kroz dozvole i zaključivanjem feed-in tarifa koje su vetroparkove pretvarale u predvidive infrastrukturne aktive. Ta faza se završava. Ono što je zamenjuje jeste tržište u kojem cenovna volatilnost, sistemska ograničenja i fleksibilnost određuju vrednost jednako kao i instalirani kapacitet.

Region danas obuhvata raznoliku grupu operatera, od ranih učesnika poput Akuo Energy u Crnoj Gori i platformi podržanih od strane Masdar u Zapadnom Balkanu, do velikih komunalnih i razvojnih kompanija uključujući PPC Group, Enel Green Power, EDP Renewables, Nala Renewables, kao i rastući sloj regionalnih sponzora. Zajedno kontrolišu portfelj koji se približava nekoliko gigavata širom Srbije, Rumunije, Bugarske, Grčke i Hrvatske, sa projektima u razvoju koji prelaze ukupno i više od 10 GW.

U prošlosti su se ove kompanije takmičile pre svega u pristupu vetropotencijalu i regulatornim okvirima. U Q1 2026, konkurencija se sve više pomera ka strategiji portfelja—kako se aktiva strukturira, kako se proizvodnja monetizuje i kako se upravlja rizikom u sistemu gde obnovljiva energija više nije marginalna.

Od uspeha u razvoju ka izloženosti tržištu

Rana generacija vetroprojekata u SEE izgrađena je kroz feed-in tarifne režime ili CfD-lične modele, koji su obezbeđivali stabilne prihode i jednostavno finansiranje. To je stvorilo klasu imovine koja se ponašala više kao regulisani sektor nego kao tržišni generator.

Taj model se sada menja. Kako se tržišta integrišu i subvencioni okviri evoluiraju, vetroprojekti postaju delimično ili potpuno izloženi veleprodajnim cenama električne energije. Ova promena je vidljiva širom regiona:

• u Rumuniji se projekti sve više strukturiraju kao kombinacija CfD ugovora i tržišne izloženosti
• u Grčkoj aukcioni sistemi i tržišta balansiranja guraju operatere ka aktivnijem trgovanju
• u Srbiji i Zapadnom Balkanu novi projekti se oslanjaju na korporativne PPA ugovore i tržišne komponente

Implikacija je jasna: prihod više ne zavisi samo od ugovorene tarife, već od capture cena, koje zavise od trenutka proizvodnje u odnosu na potražnju i ostalu obnovljivu proizvodnju.

Divergencija portfelja: obim naspram kvaliteta

Jasno se pojavljuje razlika između kompanija sa ranim, kvalitetnim projektima i onih koje ulaze kroz brz rast.

Operateri sa visokokvalitetnim portfeljima karakterišu:

• viši kapacitetni faktori
• stabilniji profili proizvodnje
• jači dugovni pokazatelji

Ove aktive ostaju posebno atraktivne za institucionalne investitore.

Nasuprot tome, noviji i brže izgrađeni portfelji suočavaju se sa:

• nižim faktorima iskorišćenja
• većim pritiskom na marže
• većom izloženošću curtailment-u i balansnim troškovima

Kako tržišta prelaze na tržišnu izloženost, kvalitet aktive postaje ključan faktor vrednosti.

Rumunija i Grčka: regionalni centri gravitacije

Dve zemlje izdvajaju se kao ključne tačke razvoja: Rumunija i Grčka.

Rumunija kombinuje snažan vetropotencijal, veliki sistem i rastuće potrebe za fleksibilnošću. Postaje centar za hibridne projekte (vetar + baterije).

Grčka je dostigla nivo penetracije gde obnovljivi izvori direktno utiču na formiranje cena, što povećava i volatilnost i prilike za profit. Operateri sve više investiraju u:

• skladištenje (storage)
• napredno predviđanje proizvodnje
• trgovinske kapacitete

Sledeća faza: hibridizacija kao standard

Kroz region se pojavljuje zajednički zaključak: samostalni vetroprojekti više nisu dovoljni.

Hibridizacija (vetar + solar + baterije) postaje standard strategije.

Tipična konfiguracija uključuje:

• +20–50 MW solarnih kapaciteta
• +20–100 MWh baterijskih sistema

Efekti:

• stabilniji prihodi
• bolji capture price
• manji balansni troškovi
• veća fleksibilnost u PPA ugovorima

Balansni troškovi i curtailment

Rast obnovljivih izvora uvodi nove troškove:

• balansni troškovi rastu zbog većih odstupanja u sistemu
• curtailment se javlja kada proizvodnja premaši mrežni kapacitet

Ovo direktno utiče na profitabilnost i povećava potrebu za:

• trgovinskim timovima
• optimizacijom portfelja
• centralizovanim upravljanjem proizvodnjom

Institucionalni kapital i vlasničke strukture

Struktura kapitala postaje raznovrsnija:

• infrastrukturni fondovi
• privatni equity
• regionalni investitori

To povećava likvidnost, ali i donosi različite investicione horizonte i strategije izlaska.

Prekogranična integracija

SEE postaje sve više povezan sistem kroz prekogranične tokove električne energije.

Prednosti:

• izvoz viška proizvodnje
• pristup višim cenama
• diversifikacija prihoda

Rizici:

• zavisnost od interkonekcija
• izloženost spoljnim cenama
• konkurencija susednih tržišta

Outlook 2026–2030

• bazni scenario: stabilan rast, veća volatilnost, postepena integracija
• optimistični scenario: SEE postaje izvozni regionalni centar
• negativni scenario: rast curtailment-a i pad marži

Tržište definisano strategijom, ne obimom

Ključna promena u 2026. je jasna: obim više nije dovoljan.

Vrednost zavisi od:

• kvaliteta imovine
• strukture portfelja
• fleksibilnosti (storage + hybrid)
• sposobnosti trgovanja

Vetrosektor u SEE prelazi iz faze izgradnje u fazu sistemske integracije, gde se energija ne meri samo u proizvedenim MWh, već u tome kako se ona optimizuje, skladišti i prodaje.