Jugoistočna Evropa: dan-unapred cene pale, ali premija nestašice ostaje u večernjim satima

Tržište električne energije u Jugoistočnoj Evropi 30. aprila poslalo je jasnu poruku: spot i dan-unapred cene su se ohladile nakon snažnijeg prethodnog trgovinskog dana, ali je „obrazac“ potražnje i ponude u satima ostao isti. U praksi, čak i kada dnevni nivo popusti, večernji sati zadržavaju premiju zbog nestašice, što investitorima govori da se rizik balansa nije povukao.

Dan-unapred: pad cena u većini čvorišta

Regionalno tržište dan-unapred oštro je palo 30. aprila. HUPX je zaključio na 89,82 €/MWh, što predstavlja pad od 22,8 €/MWh u odnosu na dan ranije. SEEPEX Srbija bio je na 91,79 €/MWh (pad od 15,3 €/MWh). Rumunski OPCOM bio je blizu Mađarske na 90,87 €/MWh.

Bugarska je pala na 85,92 €/MWh, Grčka na 86,43 €/MWh, Hrvatska na 82,56 €/MWh, Slovenija na 81,87 €/MWh, dok je Crna Gora završila na 82,64 €/MWh.

Albanija se izdvojila rastom na 96,33 €/MWh. Severna Makedonija takođe je zabeležila porast i završila na 85,87 €/MWh.

Kriva cena: solarna kompresija tokom dana i skokovi predveče

Trgovački signal opisan je kao klasična kompresija cena u solarno-dnevnom delu i širenje skoka u večernjim satima usled nestašice (scarcity spread). U više tržišta satne krive pokazuju slabe ili negativne cene oko sredine dana, ali snažne pikove oko H20–H21.

Mađarski sedmodnevni profil za taj period pokazuje bazu za 30. april na oko 89,8 €/MWh. Ipak, minimum pada na -28,2 €/MWh uz maksimum od 248,5 €/MWh. Srbija ima „čistiji“ profil nestašice: SEEPEX baza bila je 91,8 €/MWh; maksimum 165 €/MWh; minimum 30 €/MWh. Time su negativne cene bile manje ekstremne nego u Mađarskoj, Sloveniji, Austriji i Hrvatskoj.

Fundamentali: potražnja nije slabija uprkos padu dnevnih cena

Izvorni signal slabosti potražnje nije potvrđen fundamentalima sistema. Regionalna potrošnja porasla je na 30.297 MW (+1.115 MW dan na dan), dok je ukupna proizvodnja pala za 715 MW na 27.408 MW.

Uvoz ostaje strukturno značajan: iznosio je 1.583 MW neto (što je niže za 190 MW u odnosu na prethodni dan). U proizvodnoj strukturi dominirala je hidroenergija sa 6.638 MW, zatim nuklearna energija sa 5.428 MW i ugalj sa 5.190 MW. Solarna proizvodnja bila je visoka (4.868 MW), gas je iznosio 3.224 MW; vetar svega 1.233 MW; a „ostali izvori“ ukupno su činili 828 MW.

Najjača kratkoročna promena bila je upravo u solarnom segmentu: proizvodnja solara pala je za 821 MW, dok je gas porastao za dodatnih 252 MW. To se uklapa u potrebu za termalnom fleksibilnošću pri pokrivanju rampi kada obnovljivi izvori menjaju tempo proizvodnje.

Neto uvoz podržao večernje cene

Prekogranični tokovi ukazuju da region ostaje neto uvoznik energije. SEE bilans iznosio je -1.583 MW prosečnog neto uvoza: Mađarska (-518 MW), Srbija (-553 MW), Bugarska (-314 MW), Rumunija (-393 MW) i Hrvatska (-213 MW) bili su uvoznici energije. Grčka se izdvojila kao neto izvoznik sa +130 MW.

Zavisnost od uvoza pomogla je da se večernje cene održe uprkos slabijem dnevnom proseku. Ključni pravci uključivali su visoke tokove iz Austrije i Slovačke ka Mađarskoj i Sloveniji (3.196 MW). Istovremeno se HU-DE spread naglo smanjio na 17,75 €/MWh—pad od gotovo 30 €/MWh u jednom danu.

Terminski ugovori čvršći uprkos slabijem spotu

Terminska tržišta bila su čvršća uprkos pritisku koji se video u spotu i dan-unapred cenama tog dana. Mađarski forwardi porasli su po ključnim rokovima: Week 19 na 102 €/MWh; Week 20 na 96 €/MWh; May-26 na 96,5 €/MWh; a Cal-26 na 113 €/MWh.

I gas se pokazao jačim—CEGH forward bio je na 47,03 €/MWh uz grčki gas oko istog nivoa (oko 47 €/MWh). Terminski ugljenični proizvodi pomerili su se naviše (API2 May-26 na 110,5 $/t; Q3-26 na 119,5 $/t), dok su EUA dozvole oslabile na 73,2 €/t.

Forward kriva time sugeriše da tržište i dalje ceni rizik goriva i letnje balansne rizike—čak i kada spot bude pritisnut intradnevnim varijacijama obnovljivih izvora.

Šta investitori treba da prate dalje

Ključni signal nije dnevni prosek sam po sebi već sve izraženija struktura krive cena: sredina dana ostaje pod pritiskom zbog solarne kompresije dok večernji sati zadržavaju premiju nestašice. U takvom okruženju vrednost dobijaju baterije, reverzibilne hidroelektrane i fleksibilni gasni kapaciteti—uz intradnevnu optimizaciju koja može ublažiti volatilnost između dnevnih minimuma i predvečernjih pikova.

Srbija i Albanija pokazale su relativnu cenovnu snagu tog dana; Mađarska ostaje referentni regionalni hub; dok su Slovenija, Hrvatska, Crna Gora i Austrija slabije zbog veće izloženosti srednjoevropskoj solarnoj kompresiji cena.