CBAM spaja elektroenergetske tokove i EU ETS: volatilnost ugljenika ulazi u prekograničnu trgovinu Jugoistočne Evrope

Integracija Mehanizma za prilagođavanje ugljenika na granici (CBAM) u elektroenergetska tržišta Jugoistočne Evrope nije samo dodala novu stavku troškova prekograničnoj razmeni. Od prvog kvartala 2026. veza između regionalne trgovine električnom energijom i evropskog tržišta ugljenika postala je operativna, čime se ubrzava finansijalizacija načina na koji se energija formira cenovno, trguje i štiti od rizika.

Kako CBAM trošak postaje direktno vezan za EU ETS

Uvoz električne energije sada nosi trošak CBAM sertifikata koji se obračunava na osnovu kvartalnog ponderisanog proseka cena dozvola u okviru EU sistema trgovanja emisijama (EU ETS). U prvom kvartalu 2026. ta referentna vrednost iznosila je 75,36 evra po toni CO₂. Posledica je jasna: svako kretanje cena na EU ETS-u odmah se reflektuje na ekonomiku prekogranične trgovine električnom energijom.

Promena pokretača cena: od fizičkih faktora ka karbonskom intenzitetu

Istorijski posmatrano, tržišta u Jugoistočnoj Evropi bila su dominantno vođena fizičkim faktorima poput cena goriva, hidroloških uslova, obrazaca potrošnje i ograničenja mreže. Iako je cena ugljenika unutar EU već imala značaj za države članice, njen uticaj van EU bio je posredan. CBAM menja tu logiku tako što trošak ugljenika postaje direktan deo prekograničnih transakcija.

Za uvoz iz Zapadnog Balkana to znači da se formiranje cene više ne oslanja isključivo na troškove proizvodnje. Na odluke kupovine i prodaje utiče i karbonski intenzitet sistema izvoznika, kao i aktuelna cena u EU ETS-u.

Volatilnost EU ETS-a prešla je u računicu trgovaca

Najvidljiviji efekat ove veze ogleda se kroz volatilnost zabeleženu u prvom kvartalu 2026. Cene dozvola u okviru EU ETS-a značajno su opale između sredine januara i kraja marta, delimično pod uticajem političkih diskusija o mogućim reformama sistema trgovine emisijama. Pošto je CBAM trošak vezan za te cene, volatilnost se prenela na troškove povezane s prekograničnom trgovinom gotovo u realnom vremenu.

Za trgovce i energetske kompanije to uvodi novi nivo neizvesnosti: odluke koje su ranije bile zasnovane na relativno stabilnim odnosima između cena goriva i električne energije sada moraju da uključuju nestabilnu prirodu tržišta ugljenika.

Tržište postaje hibridno: implicitna trgovina izloženošću ugljeniku

Kada se rizik cene ugljenika ugradi u tokove električne energije, učesnici praktično trguju ne samo samom energijom već i izloženošću toj komponenti. Primer koji ilustruje mehaniku je prekogranična transakcija iz sistema zasnovanog na uglju ka EU: ona sa sobom nosi karbonsku obavezu koja mora biti obračunata, upravljana i konačno izmirena kupovinom CBAM sertifikata. Time se uspostavlja direktna operativna veza između timova zaduženih za trgovinu energijom i onih koji upravljaju emisijama.

Finansijalizacija kroz hedžing, forward tržišta i nove oblike arbitraže

Finansijalizacija se ispoljava kroz nekoliko kanala. Prvo, raste značaj hedžing strategija koje obuhvataju istovremeno rizik cene električne energije i rizik cene ugljenika. Trgovci moraju uzeti u obzir ne samo razliku između cena na različitim tržištima, već i očekivano kretanje EU ETS cena tokom perioda između realizacije transakcije i predaje sertifikata.

Drugo, neizvesnost zbog volatilnosti cene ugljenika smanjuje spremnost učesnika da ulaze u dugoročne ugovore. U prvom kvartalu 2026. to se odrazilo padom cena na aukcijama dugoročnih prenosnih kapaciteta, jer su trgovci uključivali rizik da bi buduće arbitražne prilike mogle biti umanjene promenama CBAM troškova. Ishod može biti slabija likvidnost tržišta i otežano formiranje cena.

Treće, veza CBAM-a sa EU ETS-om otvara prostor za novu vrstu arbitraže između tržišta električne energije i tržišta ugljenika. Iako klasična arbitraža između cena električne energije ostaje ograničena CBAM troškovima, trgovci koji uspešno predvide kretanja EU ETS cena mogu optimizovati vreme transakcija ili kupovine sertifikata.

Ko dobija, a ko gubi: emisijski profil izvoznika postaje konkurentska varijabla

Promena utiče i na vrednovanje proizvodnih kapaciteta. Profitabilnost termoelektrana zavisi ne samo od operativnih troškova rada i proizvodnje već i od emisione intenzivnosti i cene ugljenika. Termoelektrane na ugalj u Zapadnom Balkanu nalaze se u nepovoljnijem položaju pri izvozu u EU jer njihova proizvodnja nosi visoke CBAM troškove—što smanjuje prihode i povećava volatilnost zarade.

S druge strane, niskougljenični izvori poput hidroelektrana, vetroelektrana i solarnih elektrana imaju koristi od režima bez CBAM troškova pri izvozu te vrste proizvodnje. Njihovi prihodi su stabilniji jer su manje izloženi promenama cena ugljenika.

Pitanja regulacije i dizajna tržišta

Kao rezultat interakcije CBAM-a i EU ETS-a otvaraju se pitanja o tržišnom dizajnu i regulaciji. Iako je cilj usklađivanje uslova konkurencije, različiti režimi određivanja cena ugljenika između EU i susednih zemalja mogu izazvati distorzije na tržištu. Usklađivanje ovih sistema—bilo kroz uvođenje cene ugljenika u Zapadnom Balkanu ili kroz prilagođavanje CBAM-a—moglo bi smanjiti te efekte.

Rana faza integracije: izazov za upravljanje rizikom, prilika za investicije

Sa stanovišta sistema finansijalizacija ima dvostruki efekat: jača ulogu cenovnih signala u procesu dekarbonizacije, ali istovremeno povećava složenost i volatilnost tržišta koja može dovesti do neefikasnosti i većih rizika. Iskustvo iz prvog kvartala 2026. pokazuje da je integracija elektroenergetskog tržišta sa dinamikom ugljenika još u ranoj fazi—učesnici prilagođavaju strategije upravljanja rizikom uključivanjem dinamike EU ETS-a u svoje odluke.

Za Jugoistočnu Evropu to predstavlja istovremeno izazov i priliku: potrebno je upravljati složenijim i nestabilnijim tržištem dok se istovremeno otvara prostor za bližu integraciju sa evropskim tržištem ugljenika i privlačenje investicija u čiste tehnologije. Prvi kvartal 2026., kako ovaj razvoj pokazuje, označio je trenutak kada prekogranična trgovina električnom energijom sve više postaje finansijska disciplina oblikovana dinamikom tržišta ugljenika—trend koji će se verovatno produbljivati kako se CBAM dalje razvija, a cene unutar EU ETS-a nastavljaju da menjaju računicu učesnika.