CBAM menja investicione signale na energetskim tržištima Jugoistočne Evrope: ko dobija, a ko snosi rizik fragmentacije

Prvi kvartal 2026. godine poslao je rani, ali snažan signal investitorima na energetskim tržištima Jugoistočne Evrope: ulaskom Mehanizma za prilagođavanje ugljenika (CBAM) u odlučujuću fazu, region više ne funkcioniše po jedinstvenoj investicionoj logici. Umesto toga, sve veći jaz se otvara između sistema koji mogu da se usklade sa karbonski prilagođenom ekonomijom Evropske unije i onih koji ostaju strukturno izloženi karbonskim penalima.

U praksi, to stvara složen investicioni pejzaž u kome se podsticaji za dekarbonizaciju prepliću sa rizicima fragmentacije tržišta. Odluke o alokaciji kapitala sve više zavise od regulatornog okvira jednako kao i od osnovnih resursnih faktora—što menja očekivanja o prihodima i povećava neizvesnost za projekte čiji je poslovni model vezan za izvoz.

Niže cene u regionu nisu dovoljne kada CBAM neutralizuje prednost

U prvom kvartalu 2026. tržišta Zapadnog Balkana beležila su znatno niže cene električne energije u odnosu na EU: Srbija oko 94,7 €/MWh, Crna Gora 85,8 €/MWh i Severna Makedonija 96,7 €/MWh, naspram 120–130 €/MWh u EU. U normalnim okolnostima to bi podstaklo izvoz i ulaganja usmerena ka tržištu Evropske unije.

Međutim, CBAM uvodi troškove ugljenika od 70–86 €/MWh za uvoz iz sistema zasnovanih na uglju. Time se praktično neutralizuje cenovna prednost regiona i ograničava pristup profitabilnijim tržištima.

Prihodi postaju zavisni od troška ugljenika: bankabilnost pod pritiskom

Za investitore to znači promenu očekivanja prihoda. Projekti koji se oslanjaju na prekogranični izvoz suočavaju se sa većom neizvesnošću i često nepovoljnijim izgledima—posebno tamo gde su kapaciteti visoko emisijski.

Mogućnost monetizacije proizvodnih kapaciteta na tržištima EU više nije zagarantovana. Finansijeri zato preispituju stabilnost i predvidivost budućih novčanih tokova, što direktno utiče na bankabilnost projekata.

Hidro-vođeni sistemi imaju strukturnu prednost; termoelektrane nose veći teret

Razlika između niskougljeničnih i visokougljeničnih sistema posebno dolazi do izražaja. Tržišta sa dominantnim udelom hidroenergije—poput Albanije—imaju strukturnu prednost jer njihovi izvozi nisu opterećeni CBAM troškovima. U prvom kvartalu 2026. to se odrazilo kroz povećan izvoz i bolji pristup tržištu, dodatno jačajući atraktivnost ulaganja u hidroenergiju i druge obnovljive izvore.

S druge strane, sistemi zasnovani na uglju suočavaju se sa težim uslovima. Srbija, Bosna i Hercegovina i Crna Gora, koje se značajno oslanjaju na termoelektrane, izložene su visokim CBAM troškovima koji umanjuju konkurentnost u prekograničnoj trgovini. Kod postojećih kapaciteta to može voditi ka nižoj iskorišćenosti i prihodima; kod novih investicija otvara pitanje dugoročne isplativosti.

Obnovljivi izvori dobijaju podršku od penalizacije emisija, ali gube deo ekonomskog potencijala ako trgovina oslabi

Ulaganja u obnovljive izvore energije ključna su za dugoročnu dekarbonizaciju regiona—i CBAM istovremeno jača njihovu poziciju jer penalizuje emisije. Ipak, druga strana priče je fragmentacija tržišta i smanjena prekogranična trgovina koja može ograničiti ekonomski potencijal velikih projekata.

Vetar i solar često zavise od pristupa širem tržištu kako bi se proizvodnja uravnotežila i prihodi optimizovali. Ako se trgovina ograniči, tržište za ove projekte postaje uža baza za monetizaciju.

Mrežna infrastruktura i ugovori (PPA) postaju centralni deo finansijske slike

Pored regulatornog okvira, integracija mreže dobija presudnu važnost: mogućnost priključenja novih kapaciteta i prenosa energije preko granica ključna je za ostvarenje vrednosti investicija. U prvom kvartalu 2026. razlika između komercijalnih i fizičkih tokova ukazala je na izazove operatora prenosnog sistema—zagušenja, kružne tokove i neusklađenost tokova—što bez unapređenja infrastrukture može ograničiti integraciju novih obnovljivih izvora.

Istovremeno se menja finansijska struktura projekata. Ugovori o otkupu električne energije (PPA) sada moraju uzeti u obzir uticaj cena ugljenika: pretpostavke o stabilnim cenama između tržišta više ne važe. To povećava složenost ugovora i može dovesti do većih premija rizika i skupljeg kapitala.

Fragmentacija kao sistemski rizik: manje koristi integracije znači preinvestiranje ili neiskorišćenost

Na širem planu, rizik fragmentacije tržišta predstavlja centralni problem. Zapadni Balkan je bio na putu integracije sa unutrašnjim tržištem EU, ali CBAM uvodi razlike zasnovane na emisijama—što može dovesti do modela „skup delimično izolovanih tržišta“ umesto jedinstvenog prostora koristi integracije.

Taj scenario utiče i na sigurnost snabdevanja i efikasnost ulaganja: u integrisanom sistemu višak energije u jednom regionu može pokriti manjak drugde; u fragmentisanom svaka zemlja mora više da se oslanja na sopstvene resurse. Posledica može biti preinvestiranje ili neiskorišćenost kapaciteta.

EU ETS dodatno pojačava osetljivost: investitori moraju modelovati različite scenarije CO₂ cena

Dodatnu složenost unosi interakcija između CBAM-a i EU ETS-a: promene cena emisija direktno utiču na troškove izvoza i prihode projekata. U prvom kvartalu 2026. pad cena u EU ETS-u pokazao je koliko su investicije osetljive na kretanja tržišta ugljenika—zbog čega investitori moraju uključivati različite scenarije cena CO₂ u svoje analize.

Kuda dalje: usklađivanje cena ugljenika moglo bi ublažiti jaz; politički okvir određuje tempo dekarbonizacije

Gledano unapred, razvoj investicionih signala zavisiće od reakcije tržišta i regulatora. Usklađivanje sistema određivanja cena ugljenika između EU i Zapadnog Balkana moglo bi smanjiti postojeće razlike. Takođe, preciznije merenje emisija i ulaganja u infrastrukturu mogu ublažiti negativne efekte.

Budućnost ulaganja u obnovljive izvore zavisiće i od šireg političkog okvira—evropskih fondova, nacionalnih strategija i klimatskih obaveza. Projekti usklađeni sa ciljevima dekarbonizacije verovatno će imati bolji pristup finansiranju i povoljnije uslove.

Prvi kvartal 2026. ne daje konačne odgovore, ali jasno pokazuje pravac razvoja: elektroenergetska konkurentnost sve više postaje funkcija karbonskog intenziteta; prekogranična trgovina biva ograničena regulatornim troškovima; a investicione odluke postaju složenije nego ikada ranije za Jugoistočnu Evropu—kao kombinaciju ubrzane dekarbonizacije i rastuće fragmentacije tržista.