CBAM u Jugoistočnoj Evropi: kako tržišni poremećaji povećavaju sistemske troškove i operativni rizik

Rani uticaj Mehanizma za prilagođavanje ugljenika na granici (CBAM) u Jugoistočnoj Evropi najčešće se posmatra kroz cene, tokove trgovine i konkurentnost. Međutim, srednjoročno bi veći značaj mogla imati njegova sposobnost da promeni način na koji elektroenergetski sistem funkcioniše u praksi — naročito kada tržišni signali počnu da odstupaju od fizičkih tokova na mreži.

Komercijalne odluke, fizička ograničenja i rast sistemske složenosti

U prvom kvartalu 2026. CBAM se pojavljuje kao faktor koji uvodi nove slojeve operativne složenosti: učesnici na tržištu menjaju trgovačko ponašanje kako bi minimizovali izloženost troškovima ugljenika povezanim sa CBAM-om. To se ogleda u smanjenju planiranih razmena i preusmeravanju tokova.

Ipak, električna energija ne prati samo tržišne signale. Ona se kreće prema zakonima mreže — impedansi, topologiji i rasporedu proizvodnje — pa fizički tokovi često ostaju vezani za ustaljene puteve, čak i kada komercijalno prijavljeni rasporedi sugerišu drugačije kretanje.

Rezultat je nestabilnije okruženje za operatore prenosnog sistema (OPS). U standardnim uslovima OPS se oslanja na planirane tokove kao osnovu za upravljanje sistemom: kontrolu zagušenja, raspodelu rezervi i balansiranje. Kada se planirani i stvarni tokovi ne poklapaju, efikasnost ovih mehanizama opada, a OPS mora sve više da reaguje u realnom vremenu.

Viši troškovi balansiranja i pritisak na stabilnost

Kako odstupanja rastu sa neizvesnošću, troškovi balansiranja rastu. OPS mora obezbediti dodatne rezerve kako bi upravljao neplaniranim tokovima, posebno tokom perioda visoke proizvodnje iz obnovljivih izvora ili zagušenja mreže.

Ovi troškovi se prenose na krajnje korisnike kroz mrežne tarife, što znači da efekti CBAM-a mogu dopreti do potrošača i u EU i u zemljama van EU.

Opterećenje ključnih pravaca: južno–severni koridor pod dodatnim stresom

Opterećenje mreže posebno je izraženo na ključnim pravcima prenosa. Južno–severni koridor kroz Zapadni Balkan — od Grčke preko Albanije i Crne Gore do Bosne i Hercegovine i dalje ka EU — predstavljao je važnu rutu tokova električne energije. U prvom kvartalu 2026. ovaj pravac bio je dodatno opterećen zbog povećane hidroproizvodnje u Grčkoj i Albaniji.

Istovremeno, komercijalni tokovi su promenjeni usled CBAM-a, što je dovelo do razilaženja između planiranog i stvarnog opterećenja. U takvom scenariju raste stres sistema, povećava se rizik od zagušenja i smanjuje operativna fleksibilnost.

Operativni rizik regiona: ranija ranjivost pojačana novom neizvesnošću

Povećani rizik od poremećaja dolazi u kontekstu već pokazane osetljivosti elektroenergetskog sistema regiona. Nestanak električne energije iz juna 2024. godine — izazvan ispadom ključnih dalekovoda u Crnoj Gori i Albaniji — nije bio direktno povezan sa CBAM-om, ali ukazuje na to koliko sistem može biti ranjiv.

Novo razilaženje između komercijalnih i fizičkih tokova dodatno otežava upravljanje rizicima jer povećava neizvesnost u realnom vremenu.

Neusklađenost kapaciteta: kada dostupni interkonekcioni kapacitet ne znači efikasnost

Dodatni aspekt operativnog rizika je neefikasno korišćenje prenosnih kapaciteta. Interkonekcije su projektovane za optimalnu ekonomsku raspodelu energije, ali kada komercijalni rasporedi odstupaju od fizičkih tokova dolazi do neusklađenosti: kapacitet može biti nedovoljno iskorišćen u jednom smeru, a preopterećen u drugom.

To smanjuje efikasnost sistema i može dovesti do zagušenja čak i kada formalno postoji dostupni kapacitet.

Proizvodnja iz hidroelektrana i pad uglja menjaju balansiranje

Uticaj CBAM-a komplikuju proizvodni obrasci. Rast proizvodnje iz hidroelektrana u prvom kvartalu 2026. uneo je velike količine jeftine energije u sistem, posebno na Zapadnom Balkanu i u Grčkoj. Iako to povećava sigurnost snabdevanja, stvara izazove pri transportu viškova energije: kada tržišni signali ograniče određene pravce, fizički tokovi se koncentrišu drugde, čime raste rizik od zagušenja.

Pad proizvodnje iz uglja (oko −16% u regionu) takođe ima posledice po stabilnost sistema. Termoelektrane su tradicionalno pružale stabilnost, dok obnovljivi izvori donose veću varijabilnost. Iako je hidroenergija fleksibilnija od vetra i sunca, ostaje zavisna od hidroloških uslova — pa kombinacija promenljive proizvodnje sa poremećenim trgovačkim tokovima dodatno otežava balansiranje.

Pritisak na investicije: povratna sprega između mreže i tržišta

Zbir ovih faktora vodi ka rastu operativnih rashoda: veći zahtevi za balansiranjem, dodatne rezerve i potreba za naprednijim sistemima upravljanja povećavaju troškove OPS-a. Ti troškovi se prenose kroz tarife i mogu dugoročno uticati na cenu električne energije.

Operativni izazovi utiču i na investicije u mrežnu infrastrukturu. Kako tokovi postaju nepredvidivi i koncentrisani na određene pravce, raste potreba za proširenjem i jačanjem mreže. Istovremeno, ekonomska opravdanost ulaganja postaje kompleksnija: ako CBAM smanjuje korišćenje pojedinih pravaca, prihodi od infrastrukture mogu opasti.

Zbog toga nastaje povratna sprega između tržišta i infrastrukture — poremećaji utiču na korišćenje mreže, što potom utiče na investicije i budući razvoj sistema.

Značaj regionalne koordinacije i regulatorne jasnoće

U tom kontekstu regionalna koordinacija OPS-ova dobija dodatnu težinu. Prekogranični tokovi zahtevaju zajedničko planiranje, razmenu podataka i koordinisano upravljanje zagušenjima. Razlika između komercijalnih planova i fizičkih tokova komplikuje saradnju među operatorima, ali jačanje regionalnih mehanizama može ublažiti problem.

Regulatorna jasnoća takođe je ključna komponenta upravljanja tranzicijom koju CBAM uvodi. Neizvesnost oko tretmana tranzitnih tokova unutar CBAM režima navodi se kao jedan od glavnih uzroka razilaženja tokom 2026. godine; jasna pravila i preciznije metodologije za obračun emisija trebalo bi da bolje usklade tržišne signale sa fizičkom realnošću.

Kretanja cena emisija dodaju još jedan sloj rizika

Dodatnu dimenziju operativnog rizika donosi interakcija CBAM-a sa EU ETS-om (sistem trgovanja emisijama). Promene cena emisija utiču na ponašanje trgovaca i time na kretanje električne energije u realnom vremenu. OPS zato mora pratiti ne samo tehničke parametre sistema već i kretanja na tržištu ugljenika.

Šta sledi: dugoročan rast troškova zavisi od usklađivanja signala

Kada se gleda unapred, trajanje poremećaja zavisiće od reakcije tržišta i regulatora. Ako trendovi potraju, region može očekivati dugoročan rast troškova i složenosti sistema; nasuprot tome, bolje usklađivanje tržišnih signala sa fizičkom realnošću moglo bi ublažiti negativne efekte.

Ono što je vidljivo iz prvog kvartala 2026. jeste da uticaj CBAM-a prevazilazi cene i trgovinu — ulazi u operativnu srž elektroenergetskog sistema kroz razilaženje planiranih i stvarnih tokova, opterećenje ključnih koridora te rast troškova upravljanja stabilnošću mreže. Efikasno upravljanje ovom tranzicijom biće presudno kako bi dekarbonizacija napredovala bez ugrožavanja stabilnosti ili efikasnosti sistema.

Pripremljeno od strane virtu.energy