CBAM precrtava konkurentsku mapu Balkana: hidro dobija prednost, termo na uglju gubi izvoz

Uvođenje Mehanizma za prilagođavanje ugljenika na granicama (CBAM) nije ostalo na nivou promene trgovinskih obrazaca ili cenovnih razlika u Jugoistočnoj Evropi. U praksi, CBAM počinje da precrtava konkurentsku mapu elektroenergetskih sistema u regionu, stvarajući jasnu strukturnu podelu između niskougljeničnih portfolija i termoenergetskih sistema zasnovanih na uglju. Ta razlika nije samo teoretska: merljiva je kroz ekonomiku prekogranične trgovine već u ranim signalima za 2026.

Kako CBAM menja trošak izvoza: podrazumevani faktori emisija

Ključni mehanizam iza ove podele je primena podrazumevanih faktora emisija, koji određuju trošak ugljenika za uvoz električne energije u EU. Ti faktori su izraženi u tonama CO₂ po megavat-satu i predstavljaju aproksimaciju karbonskog intenziteta sistema izvoznika. Iako pojednostavljuju složene strukture proizvodnje i često deluju kao grubi pokazatelji, posledice su konkretne: troškovi mogu biti dovoljno veliki da promene osnovnu ekonomiju trgovine.

U prvom kvartalu 2026. Albanija je imala CBAM trošak od 0 €/MWh, dok je Srbija bila oko 78,45 €/MWh. Bosna i Hercegovina je zabeležila oko 86,5 €/MWh, a Crna Gora oko 73,8 €/MWh. Takvi iznosi nisu marginalni—oni direktno utiču na to da li izvoz postaje isplativ ili ne.

Niskougljenični sistemi dobijaju strukturnu prednost

Rezultat je bifurkacija konkurentnosti u regionu po karbonskom kriterijumu. Niskougljenični sistemi, posebno oni zasnovani na hidroenergiji, dobijaju strukturnu prednost koja nadilazi njihovu već nisku cenu proizvodnje. Poenta nije samo u tome što imaju niže operativne troškove, već što mogu izvoziti bez dodatnog tereta ugljenika—pa postaju preferirani dobavljači.

Nasuprot tome, sistemi zasnovani na uglju trpe dvostruki pritisak: visoke emisije i dodatni CBAM trošak koji često poništava cenovne razlike između tržišta. Tržište koje je ranije moglo delovati relativno uravnoteženo sada se segmentira prema emisijama.

Primer Albanije i Crne Gore: ista logika resursa, različit ishod izvoza

Dinamika se vidi kroz poređenje Albanije i Crne Gore. Oba sistema su imala koristi od povećane hidroproizvodnje i nižih cena, ali su izvozni rezultati bili različiti. Albanija je povećala izvoz zahvaljujući nultom faktoru emisija. Crna Gora je, uprkos povoljnim cenovnim razlikama (navodi se primer sa Italijom oko 43 €/MWh), zabeležila pad izvoza jer je CBAM trošak neutralisao tržišnu prednost i učinio izvoz neisplativim.

Šta to znači za termo kapacitete: prihodna erozija i neizvesnost

Za sisteme zasnovane na uglju implikacije su duboke jer tradicionalni model oslanjanja na termoelektrane kao osnovu proizvodnje i izvoza dolazi pod pitanje. CBAM vrednuje emisije umesto operativne efikasnosti, pa se smanjuje konkurentnost postojećih kapaciteta i uvodi neizvesnost oko njihove buduće upotrebe.

Promena utiče na ceo životni ciklus termoelektrana: prihodi opadaju zbog ograničenog pristupa izvoznim tržištima, dok troškovi rastu zbog karbonskih opterećenja. Dugoročno to može voditi ka smanjenju iskorišćenosti kapaciteta, slabijem novčanom toku i reviziji vrednosti imovine—pri čemu se ključnim pitanjem nameće održivost u karbonski regulisanom okruženju.

Investicioni signali: više kapitala za niskoemisijske projekte, manje za tranziciju

CBAM takođe prelama investicione signale. Niskougljenični sistemi dobijaju jasnu prednost koja podstiče ulaganja u hidroenergiju, vetar i solar. Međutim, za sisteme zasnovane na uglju situacija je složenija: CBAM povećava troškove emisija, ali ne nudi jasan put tranzicije—posebno tamo gde region ima ograničen pristup kapitalu i infrastrukturna ograničenja.

Zbog toga može doći do investicionog zastoja: postojeći kapaciteti bivaju kažnjeni kroz troškove izvoza, dok novi projekti možda neće biti razvijeni dovoljno brzo. Dodatno, asimetrija može smanjiti ukupne investicije jer tržišni akteri čekaju veću regulatornu jasnoću; neizvesnost oko budućih cena ugljenika i pravila tržišta povećava rizik dugoročnih ulaganja.

Fragmentacija regionalnog tržišta i “CBAM-efikasni koridori”

Uticaj se širi dalje od pojedinačnih kompanija i prelazi na regionalnu integraciju tržišta. Zapadni Balkan je dugo težio usklađivanju s EU tržištem; prekogranična trgovina bila je važan mehanizam povezivanja. Sada CBAM uvodi novu prepreku kroz različit tretman sistema prema emisijama: niskougljenični sistemi se približavaju EU kriterijumima konkurentnosti, dok se sistemi zasnovani na uglju udaljavaju—što vodi ka fragmentaciji tržišta.

Preusmeravanje tokova trgovine postaje vidljivo kroz izbor ruta sa nižim emisijama i nastanak tzv. „CBAM-efikasnih koridora“. U tom okviru Albanija se pozicionira kao važan čvor, dok rute kroz karbonski intenzivne sisteme gube značaj; trgovina sve više zavisi od emisija nego od geografije.

Veza s EU ETS-om pojačava jaz

Povezanost CBAM-a s EU ETS-om dodatno pojačava razliku između portfolija. Kako su troškovi vezani za cenu CO₂, rast cena emisija pogoršava položaj termo sistema. U prvom kvartalu 2026., cena od 75,36 €/t već je bila značajna; dalji rast bi mogao dodatno produbiti jaz u konkurentnosti.

Rigidnost obračuna: kada realne promene proizvodnje ne menjaju račun

Korišćenje podrazumevanih faktora emisija unosi rigidnost jer se primenjuju na nivou države i ne odražavaju promene u proizvodnji tokom vremena. Čak i kada sistem privremeno koristi hidroenergiju radi smanjenja stvarnih emisija, obračun ostaje isti—što stvara razliku između realnih i obračunatih emisija.

Izazov za donosioce odluka: dekarbonizacija bez distorzija

Za donosioce odluka izazov je uskladiti ciljeve dekarbonizacije s integracijom tržišta uz minimalne distorzije koje nastaju zbog načina obračuna emisija. U tekstu se kao potreba navode preciznije intervencije poput priznavanja stvarnih emisija ili usklađivanja sistema određivanja cene ugljenika u regionu sa EU ETS-om.

Kratkoročni signali već ukazuju na novi poredak konkurentnosti

U budućnosti se jaz između niskougljeničnih i termo sistema verovatno neće smanjivati bez značajnih promena: tržište će favorizovati sisteme s niskim emisijama, dok će sistemi zasnovani na uglju morati da se prilagode ili da fokus prebace na domaće tržište. Prvi kvartal 2026. pokazuje da konkurentnost više nije vezana samo za troškove proizvodnje ili dostupnost resursa—već direktno za karbonski intenzitet i regulativni okvir koji oblikuje tokove trgovine.

Pripremljeno od strane virtu.energy