Hidrodominacija u Q1 2026. srušila cene na Zapadnom Balkanu, ali CBAM je ograničio izvoz i pojačao distorzije

Prvi kvartal 2026. godine doneo je jedan od hidrološki najpovoljnijih perioda u Jugoistočnoj Evropi u poslednjih nekoliko godina, a njegov uticaj na tržišta električne energije bio je i neposredan i dubok. Širom Zapadnog Balkana i susednih država članica Evropske unije proizvodnja iz hidroelektrana naglo je porasla, preoblikujući formiranje cena, tokove trgovine i dinamiku sistema—ali istovremeno otvarajući složen odnos između fizičkih viškova i regulatornih troškova.

Hidroproizvodnja skočila za trećinu, cene pale ispod EU nivoa

Regionalna hidroproizvodnja porasla je sa 16,7 TWh u Q1 2025. na 22,18 TWh u Q1 2026., što predstavlja rast od 5,48 TWh ili +33%. Rast je bio široko rasprostranjen: Grčka je doprinela najvećim apsolutnim povećanjem (+1,86 TWh), zatim Rumunija (+1,04 TWh), Bugarska (+0,87 TWh) i Hrvatska (+0,36 TWh). U okviru Zapadnog Balkana Bosna i Hercegovina povećala je proizvodnju za +0,64 TWh, Srbija za +0,53 TWh, Crna Gora za +0,36 TWh, a Severna Makedonija za +0,23 TWh.

Albanija—kao hidro-dominantan sistem—povećala je proizvodnju za +1,34 TWh (oko 70%), uz naročito snažan učinak u januaru i februaru. U takvim uslovima hidroenergija sa gotovo nultim troškom goriva postaje dominantan faktor u formiranju cena jer „preplavljuje“ tržišta električnom energijom niskog marginalnog troška.

Kao posledica toga cene na dnevnom tržištu u Zapadnom Balkanu značajno su pale tokom prvog kvartala 2026.: Srbija je imala prosek od 94,7 €/MWh, Crna Gora 85,8 €/MWh i Severna Makedonija 96,7 €/MWh. Ovi nivoi bili su znatno ispod nivoa u EU (120–130 €/MWh).

Očekivani izvoz nije „pratio“ cenovne razlike zbog CBAM-a

U uobičajenim okolnostima ovakva razlika bi vodila ka snažnom izvozu ka EU. Međutim, interakcija između hidrološki sniženih cena i CBAM troškova proizvela je složeniji ishod: iako je hidro smanjio troškove proizvodnje, CBAM je povećao troškove izvoza iz karbonski intenzivnih sistema. To je ograničilo sposobnost tih sistema da iskoriste povoljne uslove.

Zbog toga se tržište kretalo tako da niske cene nisu dovele do proporcionalnog rasta izvoza—cenovne razlike ostale su prisutne uprkos višku energije.

Potiskivanje uglja promenilo merit order i stvorilo nesklad emisija

Uticaj hidroenergije prevazilazi samo snižavanje cena: ona menja redosled uključenja proizvodnje (merit order). Termoelektrane na ugalj koje obično obezbeđuju baznu proizvodnju bile su potisnute. Regionalna proizvodnja iz uglja pala je sa 18,81 TWh na 15,79 TWh (−16%). Srbija je smanjila proizvodnju sa 6,08 na 5,47 TWh; Bosna i Hercegovina sa 2,09 na 1,62 TWh; dok je Severna Makedonija zabeležila pad od čak −37%.

Potiskivanje uglja ima dve ključne posledice. Prvo privremeno smanjuje karbonski intenzitet proizvodnje. Drugo stvara nesklad između stvarnih emisija i podrazumevanih faktora emisija korišćenih u CBAM-u: čak i kada hidro dominira proizvodnjom, izvoznici iz sistema sa visokim udjelom uglja mogu nastaviti da plaćaju troškove zasnovane na strukturnim emisijama. Rezultat su distorzije cenovnih signala.

Tokovi su se preusmeravali: Albanija kao primer redistribucije viška

Hidrodominacija promenila je i prekogranične tokove. Albanija se pokazala kao jasan primer: sa nultim faktorom emisija i povećanom proizvodnjom postala je veliki izvoznik. Izvoz je porastao ka Grčkoj, Kosovu i Crnoj Gori uz promenu trgovinske pozicije od oko +1,2 TWh u odnosu na prethodnu godinu. Taj višak se dalje redistribuirao kroz region—često preko Grčke ka EU tržištima.

Grčka je takođe značajno povećala hidroproizvodnju (sa 0,67 na 2,53 TWh), što predstavlja rast od +275% i dovelo do snižavanja cena na oko 94,6 €/MWh—približavajući ih WB6 nivou. U isto vreme efekti nisu bili jednaki svuda: Italija je uprkos velikoj hidroproizvodnji (6,03 TWh) zabeležila pad od −0,42 TWh pa su cene ostale visoke zbog oslanjanja na gas. Razlika između hidro- i gasnih sistema dodatno je proširila cenovne razlike u regionu.

Sezonalnost menja sliku; mrežna fizika uvodi dodatnu nepredvidivost

Vremenska raspodela hidroproizvodnje bila je važan faktor: najveći rast dogodio se u januaru i februaru pa su cene naglo pale. Kasnije su se uslovi normalizovali te su se cene delimično oporavile—ali razlike su ostale prisutne što ukazuje da hidro nije jedini element strukturnog razdvajanja tržišta.

Sa stanovišta sistema povećana ponuda poboljšala je sigurnost snabdevanja i smanjila zavisnost od fosilnih goriva. Istovremeno pojavila su se zagušenja mreže naročito na pravcima jug–sever (Grčka–Albanija–Crna Gora–BiH), gde su tokovi bili pojačani.

Dodatno komplikovanje dolazi iz interakcije fizičkih tokova i CBAM-a: planirani tokovi nisu uvek odgovarali stvarnim jer energija prati fizičke zakonitosti mreže umesto komercijalnih ruta. To povećava rizik od neplaniranih kružnih tokova (loop flows) i smanjuje predvidivost.

Likvidnost berzi reagovala različito; investitori suočeni s prilikama i volatilnošću

Na tržišnom nivou hidro uticalo je i na likvidnost berzi: tržišta sa jakom hidroproizvodnjom zabeležila su rast trgovine—ALPEX u Albaniji i MEPX u Crnoj Gori značajno su porasli—dok je SEEPEX u Srbiji opao zbog pada tranzitne trgovine usled CBAM-a.

Važno ograničenje ovog zaključka jeste da efekti imaju privremen karakter: hidrološki uslovi variraju i region često prelazi iz izvoznika u uvoznika tokom druge polovine godine. Ta sezonska promena drugačije će interagovati sa CBAM-om te uticati na tokove i cene.

Istovremeno rast solarne energije uvodi novu dinamiku—tokom proleća i leta mogu se pojaviti novi viškovi koji dodatno komplikuju odnos između solarne energije, hidrologije i CBAM logike.

Kratkoročna korist bez garancije dugoročne integracije

Za investitore ovaj period pokazuje istovremeno prilike i rizike: hidro omogućava visoku profitabilnost kada dotok raste zahvaljujući niskim marginalnim troškovima, ali zavisnost od vremenskih uslova povećava volatilnost prihoda. CBAM dodatno otežava monetizaciju viškova kroz izvoz jer regulatorni trošak ne prati nužno kratkoročno poboljšanje miksa proizvodnje.

Sve to upućuje da hidroenergija može biti koristan kratkoročni stabilizator ponude—ali ne predstavlja sama po sebi stabilnu osnovu za dugoročnu integraciju tržišta. Situacija iz Q1 2026 rezultat je jedinstvene kombinacije faktora; tržište će morati da pronađe novu ravnotežu kako bi odgovorilo na preplitanje hidrologije sa regulatornim mehanizmima poput CBAM-a.