Zapadni Balkan traži izmene CBAM pravila za električnu energiju dok izvoz ka EU opada

Dok Evropska unija jača politiku određivanja cene ugljenika i širi instrumente za dekarbonizaciju, vlade Zapadnog Balkana upozoravaju da bi primena ugljeničnih nameta na izvoz električne energije mogla da potkopa upravo ono što EU želi da ubrza: povezivanje regionalnih tržišta struje sa evropskim sistemom. U pismu upućenom Briselu, ministar energetike Crne Gore Admir Šahmanović traži izmene Regulative (EU) 2023/956, ukazujući na nagli pad potražnje evropskih kupaca nakon uvođenja CBAM-a za električnu energiju.

CBAM proširen na struju menja ekonomiku trgovine

Suština spora je proširenje Mehanizma za prilagođavanje ugljenika na granicama (CBAM) na električnu energiju. Od 1. januara 2026. godine, mehanizam praktično uvodi dodatne troškove na izvoz struje iz Zapadnog Balkana ka Evropskoj uniji, bez obzira na to odakle dolazi proizvodnja. Prema navodima u pismu, rezultat je bio pad izvoza uprkos snažnoj proizvodnji u regionu, naročito iz hidroelektrana.

Pad izvoza i tokom perioda visokog udela obnovljivih izvora

Problem se, kako ističu ministarstva energetike u regionu, posebno vidi tokom perioda kada obnovljivi izvori čine veliki deo proizvodnje. Čak i kada region proizvodi velike količine relativno „čiste” električne energije tokom hidrološki povoljnih sezona, univerzalna primena CBAM nameta smanjuje konkurentnost u odnosu na snabdevanje unutar EU. Time nastaje distorzija koja se ne uklapa u očekivanje da politika ugljenika treba da nagradi dekarbonizovanu proizvodnju.

Regulatorna disciplina bez prelaznih aranžmana

Regionalni stav ne dovodi u pitanje sam princip određivanja cene ugljenika kao pokretača tranzicije ka niskoemisionim energetskim sistemima. U pismu se osporava jedinstvena primena mehanizma na električnu energiju bez prelaznih aranžmana koji bi uzeli u obzir stepen integracije i reformski put zemalja kandidata.

Strukturni nedostaci: ETS i MRV nisu svuda operativni

Jedan od ključnih razloga zašto region traži drugačiji tretman jeste i to što većina država još nema potpuno operativne sisteme trgovine emisijama (ETS), niti MRV sisteme (monitoring, izveštavanje i verifikacija) usklađene sa standardima Evropske unije. Zbog toga, kako se navodi, zemlje možda neće moći da budu tretirane kao ravnopravni učesnici u okviru CBAM pravila.

Finansijski pritisak i uticaj na profitne marže

Finansijske posledice su predstavljene kao potencijalno velike: procene govore da bi ugljenični nameti na izvoz električne energije mogli da dostignu desetine ili čak stotine miliona evra godišnje za manje elektroenergetske sisteme poput Crne Gore, zavisno od cena ugljenika i obima izvoza. Za kompanije poput Elektroprivrede Crne Gore i Elektroprivrede Srbije mehanizam se praktično pojavljuje kao dodatni eksterni trošak ugrađen u izvoznu cenu električne energije.

Iako formalno trošak snose uvoznici iz EU, region ukazuje da se on vraća kroz manju tražnju i slabiju realizaciju cena za izvoznike. To može smanjiti profitne marže i oslabiti prekogranične tokove električne energije.

Tenzija između dekarbonizacije i integracije tržišta

Zahtev Zapadnog Balkana zato je usmeren ka prilagođavanju regulatornog tretmana električne energije unutar CBAM-a kako bi se izbeglo gušenje trgovinskih tokova koji su već povezani sa ciljevima dekarbonizacije EU. U pozadini je rastuća tenzija između dva paralelna cilja Unije: sprovođenja ugljenične discipline preko granica i ubrzavanja integracije tržišta električne energije sa susednim sistemima.

Iz perspektive zemalja Zapadnog Balkana, trenutni okvir pomera ravnotežu ka zaštiti unutrašnjeg tržišta EU na račun regionalne integracije—zbog čega vlade traže hitne izmene kako bi politika ugljenika bolje pratila realnost prekogranične trgovine strujom.