SEE: skok day-ahead cena 7,5% zbog pada obnovljive proizvodnje i rasta uvoza

Cene električne energije širom jugoistočne Evrope (SEE) naglo su porasle u četvrtak, uz rast referentnih day-ahead cena od 7,5%, signalizirajući koliko brzo se regionalno tržište može preokrenuti kada proizvodnja iz obnovljivih izvora oslabi. Prema podacima iz teksta, slabija solarna i vetarska proizvodnja, zajedno sa većom zavisnošću od uvoza, dodatno je zaoštrila balansne odnose i pojačala volatilnost koja sve više oblikuje periferna evropska elektroenergetska tržišta.

Day-ahead cene blizu 140 €/MWh u regionu, Srbija najniža ali skuplje za više od 10%

Referentne day-ahead cene porasle su na gotovo svim većim regionalnim berzama. Mađarski HUPX i rumunski OPCOM trgovani su blizu 140 €/MWh, dok su Hrvatska, Slovenija i Albanija zabeležile snažan rast. Srbija je na tržištu SEEPEX ostala sa najnižom cenom u regionu od 114,79 €/MWh, ali je i tamo zabeležen rast veći od 10% na dnevnom nivou.

Preokret nakon sesija sa jakim solarnim i vetarskim punjenjem

Tekst ističe da je ovaj skok predstavljao preokret u odnosu na prethodne sesije koje su bile obeležene snažnom proizvodnjom iz solara i vetra i niskim podnevnim cenama. Regionalna solarna proizvodnja pala je za oko 734 MW u odnosu na prethodni dan, dok je i proizvodnja iz vetra oslabila. Posledica je bila veća potreba za termoelektranama i oslanjanje na uvoz.

Neto uvoz skočio na 954 MW; potrošnja iznad 28 GW uz pad proizvodnje

Neto uvoz električne energije u SEE i mađarsku tržišnu zonu porastao je na 954 MW, naspram skoro uravnotežene pozicije dan ranije. Razlog leži u tome što je ukupna regionalna potrošnja porasla iznad 28 GW, dok je istovremeno proizvodnja opala. Tekst navodi da je takav raspored dodatno zatezao balans sistema.

Povećanje termo proizvodnje: gas +100 MW i rast uglja

Zbog pritisaka na balans tržišta proizvođači su povećali termoelektransku proizvodnju. U okviru tog odgovora, proizvodnja iz gasnih elektrana porasla je za više od 100 MW, a povećana je i proizvodnja iz uglja. Trgovci to tumače kao dokaz da su regionalna tržišta i dalje osetljiva na nagle promene u isporuci iz obnovljivih izvora—uprkos brzom širenju solarnih i vetarskih kapaciteta.

Razmaci prema Nemačkoj se šire; jača potražnja za importom

Cenovni razmaci prema Nemačkoj ponovo su se proširili nakon nekoliko sesija kompresije. Mađarska se trgovala oko 4 €/MWh iznad Nemačke, što prema tekstu odražava jaču uvoznu potražnju Centralne i Jugoistočne Evrope.

Operativni izazovi: brzi rast obnovljivih kapaciteta bez fleksibilnosti

Ovakva tržišna reakcija dolazi u trenutku kada se SEE sve više suočava sa operativnim posledicama brzog razvoja obnovljivih kapaciteta bez adekvatnih ulaganja u skladištenje energije i mrežnu fleksibilnost. U tekstu se kao ilustracija navodi Grčka: restrikcije (curtailment) obnovljivih izvora porasle su za 49% na godišnjem nivou tokom prvih četiri meseca 2026. godine, dok je broj sati sa nulom ili negativnim cenama skočio na gotovo 240 sati u prvom kvartalu.

Balkanska baterijska ulaganja ubrzavaju; primeri Oslomej i Alteo

Rastuća neravnoteža između rasta solarne proizvodnje i nedovoljne fleksibilnosti mreže podstiče investicije u baterijska skladišta širom Balkana i Centralne Evrope. U Severnoj Makedoniji solarni kompleks Oslomej dodaje sistem od 50 MW / 200 MWh, dok je mađarski Alteo pustio u rad dodatnih 70 MW kapaciteta za skladištenje.

CBAM ulazi u fokus: ministri traže reviziju pravila za električnu energiju

Istovremeno, donosioci odluka upozoravaju da Mehanizam EU za prilagođavanje ugljenika na granicama (CBAM) počinje da narušava regionalne tokove trgovine električnom energijom. Energetski ministri Crne Gore, Srbije, Bosne i Hercegovine, Severne Makedonije i Kosova pozvali su Brisel da revidira pravila CBAM-a za električnu energiju—uz argument da mehanizam odvraća kupce iz EU od balkanskog izvoza struje, uključujući hidroenergiju.

Crnogorska elektroprivreda EPCG navodi da su CBAM efekti smanjili izvoz prihoda za oko 13 miliona evra u prvom kvartalu, uprkos snažnim hidrološkim uslovima koji su povećali proizvodnju.

Državna intervencija: Srbija razmatra preuzimanje dela vetroparka Plandište

Pritisak se preliva i na šire državne poteze na regionalnim energetskim tržištima. Srbija je saopštila da razmatra preuzimanje 50% udela u vetroparku Plandište—koji trenutno drži NIS—kao deo strategije jačanja kontrole nad strateškom energetskom infrastrukturom usred povećane globalne volatilnosti.

Forward tržišta ukazuju da bi spot napetost mogla biti privremena

Ipak, tekst naglašava da forward tržišta signaliziraju mogućnost popuštanja trenutne zategnutosti na spot tržištu. Mađarski Cal-26 ugovori pali su prema oko 103 €/MWh, dok su regionalne cene gasa i uglja na terminskim tržištima takođe oslabele.

Za trgovce ključna poruka teksta je kombinacija nestabilne proizvodnje iz obnovljivih izvora, rastućeg rizika od restrikcija i sve većih zahteva za balansiranje—posebno tokom večernjih sati—koji brzo menjaju strukturu tržišta električne energije u Jugoistočnoj Evropi. Ono što se nekada oslanjalo pretežno na goriva sve više postaje tržište zasnovano na fleksibilnosti: skladištenju energije, prekograničnom prenosu i hidro balansnim kapacitetima koji pomažu formiranju cena.