SEE gasno tržište u 18. nedelji: TTF premija rizika ostaje, dok se LNG tokovi razdvajaju

Podaci o gasu za 18. nedelju pokazuju tržište koje se vraća u režim u kome geopolitički događaji ponovo prelivaju na cenu. Iako su se cene stabilizovale blizu 46 €/MWh do kraja nedelje, premija rizika je ostala prisutna, a TTF fjučersi su porasli za +5,5% na nedeljnom nivou.

TTF signal: skok cena uz kratkotrajno spuštanje

Holandski TTF fjučersi su tokom nedelje zabeležili rast nakon kratkog pada: sa nivoa od 43,67 €/MWh oporavili su se do nedeljnog maksimuma od 46,86 €/MWh zabeleženog 29. aprila. Prosečna cena je iznosila 45,39 €/MWh. To sugeriše da je tržište apsorbovalo prvi talas rasta cena, ali da nije uspelo da ukloni premiju rizika koja se vezuje za geopolitičke neizvesnosti.

Okidač: neizvesnost oko SAD–Iran i Ormuski moreuz

U izveštaju se kao ključni pokretač navodi nastavna neizvesnost oko konflikta SAD–Iran i rizik poremećaja u transportu kroz Ormuski moreuz. Procena iz izveštaja kaže da oko 20% globalnog LNG-a prolazi tim pravcem—uglavnom iz Katara—dok samo oko 8% LNG uvoza u EU dolazi iz Katara. Time se ograničava direktna fizička izloženost Evrope, ali ne i njena cenovna osetljivost: produženi konflikt bi pojačao konkurenciju za neometane LNG pošiljke i povećao troškove evropskog uvoza.

Finansijska osetljivost: potencijalni dodatni trošak za Evropu

Izveštaj naglašava da je finansijska osetljivost značajna. Navodi se da bi udvostručenje cena gasa moglo povećati troškove uvoza gasa u Evropi za oko 100 milijardi evra u narednih 12 meseci. Poređenje radi, tokom 2025. godine potrošeno je 117 milijardi evra na uvoz gasa u EU.

LNG tokovi u jugoistočnoj Evropi: mešovita slika sa jasnim razlikama

Slika LNG tokova širom jugoistočne Evrope bila je mešovita, ali strateški važna za razumevanje regionalne fleksibilnosti. Grčka je zabeležila pad LNG priliva od -23,0% na nedeljnom nivou na 510,99 GWh. Italija je, nasuprot tome, povećala prilive za +17,81%, na 5.106,75 GWh.

Najizraženija promena dogodila se u Hrvatskoj: LNG prilivi su porasli čak +180,8%, na 712,48 GWh. Time se dodatno jača uloga Jadranskog koridora u regionalnom gasnom balansu.

Evropska otpornost raste, ali skladišta i dalje nisu rasterećenje

Za širi evropski sistem to ukazuje na sve raznovrsniji pristup gasu uz i dalje prisutnu cenovnu osetljivost. Evropa je manje ranjiva nego tokom krize snabdevanja iz 2022. godine zahvaljujući toplijem vremenu, dodatnim LNG kapacitetima, slabijoj potražnji Kine za LNG-om i podršci skladištima.

Wood Mackenzie podaci citirani u izveštaju navode da je oko 40 mtpa novih LNG kapaciteta dodato od početka 2026. godine na godišnjem nivou. Istovremeno, evropska skladišta bila su popunjena oko 28% na kraju marta—indikator koji govori da operativna sigurnost postoji, ali da prostor za komfor i dalje zavisi od kretanja cena i tokova.

Gas kao reper električne energije: različita izloženost po državama

Za tržišta električne energije jugoistočne Evrope gas ostaje marginalni cenovni reper. Iako je termoenergetska proizvodnja opala u 18. nedelji, gasne elektrane i dalje određuju cene u večernjim i balansnim satima kada solarna proizvodnja pada.

Grčka je smanjila proizvodnju iz gasnih elektrana za -22,4%, dok je Rumunija povećala gasnu proizvodnju za +57,1%. Razlike između država pokazuju da se izloženost gasu kroz proizvodnju električne energije značajno razlikuje—što investitorima i potrošačima znači da efekat volatilnosti neće biti jednako raspoređen.

Zaključak: pomeranje rizika sa fizičkog manjka na cenu

Glavni tržišni signal jeste da se gasni rizik u SEE regionu pomera sa fizičke nestašice ka cenovnoj volatilnosti. Italija i Hrvatska jačaju LNG kapacitete i fleksibilnost snabdevanja kroz tokove koji podržavaju regionalni balans; Grčka beleži pad LNG priliva; a TTF ostaje osetljiv na geopolitičke događaje povezane sa rutama transporta.

Za komunalne kompanije, trgovce i velike industrijske potrošače ključni problem više nije samo dostupnost gasa već cena po kojoj se fleksibilni gas koristi za balansiranje elektroenergetskog sistema tokom perioda visoke volatilnosti obnovljivih izvora i vršnog opterećenja.