Cene struje u Jugoistočnoj Evropi padaju 12. maja dok se oporavlja proizvodnja iz vetra, ali tržište ostaje volatilno

Tržišta električne energije u Jugoistočnoj Evropi (JIE) otvorila su se u utorak 12. maja sa široko rasprostranjenim korekcijama cena nadole, nakon naglog oporavka proizvodnje iz obnovljivih izvora, povećanog uvoza u region i kombinacije niže dnevne potrošnje tokom radnog dana sa poboljšanom proizvodnjom vetra širom Centralne i Jugoistočne Evrope. Ipak, struktura tržišta pokazuje da se volatilnost večernjih vršnih opterećenja ne povlači, niti zavisnost od termoelektrana i prekograničnog balansiranja nestaje.

Day-ahead: Rumunija najskuplja, Grčka među najslabijima

Cene za naredni dan (day-ahead) pale su širom gotovo celog regiona JIE. Rumunski OPCOM ostao je najskuplje tržište sa 127,9 €/MWh, dok je mađarski HUPX iznosio 123,2 €/MWh. Srpski SEEPEX obračunavao je 110,6 €/MWh. Grčki HENEX pao je naglo na 79 €/MWh i našao se među najslabijim regionalnim centrima, što se pripisuje jačoj solarnoj proizvodnji i slabijoj potrebi za balansiranjem. Albanija je ponovo bila najjeftinije tržište sa 70,3 €/MWh.

Najveći padovi: Bugarska prednjači, premije ostaju

Najveća dnevna korekcija zabeležena je u Bugarskoj: cene na IBEX-u pale su za skoro 23 €/MWh. Slovenija, Austrija i Grčka takođe su zabeležile snažne padove. Iako se struktura regionalnih spread-ova suzila u odnosu na prethodne sesije, Mađarska i Rumunija i dalje su trgovale uz premiju u odnosu na južnobalkanska tržišta. To ukazuje da zagušenja i dalje imaju materijalnu ulogu, kao i da region ostaje strukturno vezan za uvoz iz severoistočnog koridora.

Proizvodnja se preokreće: vetar jača, hidro raste, potrošnja nadmašuje ponudu

U odnosu na ponedeljak, struktura proizvodnje značajno se promenila. Regionalna proizvodnja vetra skočila je na 2.121 MW—rast od više od 1.400 MW na dnevnom nivou—dok je hidroenergija porasla na 5.827 MW. Solar je ostao snažan preko 5.100 MW, a nuklearna proizvodnja blago je pala.

Ukupna regionalna proizvodnja porasla je na 25,3 GW, ali je potrošnja premašila 29,2 GW. Drugim rečima, region ostaje strukturno kratak i zavisan od uvoza čak i kada obnovljivi izvori kratkoročno poboljšaju bilans.

Uvoz raste: tokovi iz Austrije i Slovačke ka Mađarskoj i Sloveniji

Uvoz u JIE i Mađarsku naglo je porastao na oko 2.461 MW neto. Glavni tokovi dolazili su iz Austrije i Slovačke ka Mađarskoj i Sloveniji. Podaci dodatno potvrđuju da širi region JIE snažno zavisi od centralnoevropske likvidnosti i termo proizvodnje tokom perioda visoke potrošnje i obnovljive nestabilnosti.

Srbija: strukturna uvozna zavisnost uprkos boljoj profitabilnosti EPS-a

Srbija je tokom posmatranog perioda ostala strukturno uvozno zavisna uprkos tome što EPS beleži poboljšanu profitabilnost u 2025. godini. Komercijalni tokovi pokazuju kontinuirane uvoze iz Bosne i Hercegovine, Hrvatske i Mađarske—što ukazuje da srpski sistem balansiranja ostaje izložen uprkos značajnoj domaćoj proizvodnji iz uglja.

Dinamika cena ulazi u ugovore: satno indeksiranje približava industriju tržištu

Posebno važan razvoj za srpsko tržište jeste širenje dinamičkog tarifiranja kod industrijskih potrošača putem ugovora vezanih za berzanske cene koje uvodi Elektroprivreda Srbije (EPS). Kako se navodi, EPS sve više usklađuje komercijalne ugovore sa cenovnim signalima SEEPEX-a kroz modele sa satnim indeksiranjem, mesečnim prosekom i hibridnim cenama.

To znači da deo tržišne volatilnosti postaje direktnije prenosiv na industrijske kupce—uz istovremeno podsticanje fleksibilnije potrošnje i sistema upravljanja energijom.

Za kompanije koje uključuju metalni sektor, hemiju, cement ili druge aktivnosti izložene CBAM-u promena može biti posebno osetljiva: srpsko tržište postepeno prelazi iz politički stabilizovanog cenovnog modela ka tržišno izloženoj strukturi sličnijoj zrelijim EU čvorištima. Time nastaju istovremeno rizik nabavke po promenljivim cenama i prilika za optimizaciju—posebno za one koji mogu da pomeraju potrošnju ka “jeftinijim solarim satima” ili uvedu skladištenje “iza brojila”.

Intradnevni obrazac: kompresija tokom podneva zbog solara, skokovi predveče

Satni profili na tržištima HUPX, OPCOM i HENEX pokazuju nastavak kompresije cena tokom podnevnih sati usled solarne proizvodnje—dok večernji skokovi potrošnje vraćaju cenu naviše. Rumunija ponovo pokazuje najizraženiji profil volatilnosti: intradnevne cene prelazile su 250 €/MWh tokom večernjih pikova uz nagle padove tokom solarnih sati. Grčka istovremeno ima najniže podnevne cene u regionu zbog ubrzane ekspanzije solarne flote.

Šta to govori investitorima: tranzicija vođena solarnom saturacijom i deficitom balansiranja

Strukturna implikacija za JIE postaje jasnija: volatilnost više nije vođena samo cenama gasa ili geopolitičkim šokovima. Tržišta ulaze u fazu u kojoj solarna zasićenost tokom dana, večernji deficit balansiranja, prekogranična zagušenja i varijabilnost hidroenergije sve više dominiraju kratkoročnim formiranjem cena.

Dodatno podržavaju ovu tranziciju vremenski uslovi—očekuje se pad temperatura u Srbiji, Rumuniji, Bugarskoj i Mađarskoj—što smanjuje potrošnju za hlađenje dok olakšava integraciju obnovljivih izvora.

Cenovni oslonac termoelektrana ostaje: gas stabilan oko 47 €/MWh; CO₂ oko 77 €/tCO₂

Iako su tržišta gasa i ugljenika relativno stabilna u odnosu na spot kretanja električne energije (kako stoji u tekstu), oni ipak nastavljaju da pružaju cenovni “podršku” termo proizvodnji širom JIE. Gas na CEGH-u trgovao se oko 47 €/MWh, dok su EU dozvole za emisije CO₂ porasle na oko 77 €/tCO₂.

To je posebno relevantno za Srbiju i Bosnu i Hercegovinu gde ugalj dominira proizvodnjom električne energije: prema regionalnom bilansu termoelektrane čine oko 17% ukupne proizvodnje dok gas učestvuje sa oko 15%.

Forward krive pokazuju napetost uprkos slabijim spot cenama

Terminski ugovori takođe ukazuju na otpornost uprkos slabijim spot cenama. Mađarski bazni ugovori za 21. nedelju trgovali su oko 127,5 €/MWh; kalendarski ugovori za 2026. ostali su iznad 113 €/MWh. Poruka koju trgovci očigledno ugrađuju jeste strukturna napetost—odnosno dugoročnije očekivanje volatilnosti kroz krive cena.

Industrijska integracija obnovljivih izvora raste; gasna priča ostaje krhka

Naglašava se trend rasta integracije obnovljivih izvora sa industrijskom potražnjom uz skladišnu infrastrukturu širom JIE kroz hibride koji kombinuju obnovljive izvore, skladištenje i dekarbonizaciju industrije—navode se novi projekti u Bugarskoj, Grčkoj i Turskoj.

Konkretno partnerstvo između CWP Europe i Heidelberg Materials pominje se kao primer povezivanja vetroenergije sa niskougljeničnom proizvodnjom cementa u Bugarskoj.

S druge strane gasna priča ostaje “krhka”: vertikalni gasni koridor ka Ukrajini suočava se sa slabom komercijalnom potražnjom uprkos prilagođenim tarifama i većoj fleksibilnosti kupaca koji ostaju oprezni zbog prisustva ruskog gasa u indirektnim tokovima kao i neizvesnosti LNG potražnje.

Zrelost tržišta stiže kroz volatilnost — Srbija kao indikator brzine tranzicije

Konačno posmatrano regionalna slika sve više liči na tranzicioni evropski granični sistem: strukturno uvozno zavisan segment koji brzo postaje solarno dominantan ali još oslonjen na ugalj/prekogranično balansiranje—uz postepeni prelaz ka dinamičkom formiranju cena, većoj ulozi skladišta i trgovini vođenoj volatilnošću.

Evolucija srpskog tržišta kroz SEEPEX mehanizme povezivanja cena sa industrijom mogla bi postati jedan od ključnih indikatora koliko brzo Zapadni Balkan prelazi iz regulisanih energetskih sistema ka potpuno tržišno izloženim energetskim ekonomijama.

Završeno pripremljeno od strane virtu.energy.