Jugoistočna Evropa juri ka obnovljivim izvorima, ali balansiranje ostaje fragmentisano do 2026.

Jugoistočna Evropa se brzo prebacuje na elektroenergetski sistem zasnovan pretežno na obnovljivim izvorima energije, ali tržišna pravila još ne prate taj tempo. Kako volatilnost proizvodnje postaje sve izraženija preko granica, region se suočava sa sve većim pritiskom na mrežu i troškovima debalansa—problem koji se ne može rešiti samo novom infrastrukturom.

Tranzicija se ubrzava, ali balansiranje kasni

Projekti vetroelektrana i solarnih elektrana razvijaju se širom Srbije, Rumunije, Grčke, Bugarske, Crne Gore, Albanije i Bosne i Hercegovine. Baterijska skladišta energije prelaze iz koncepta u fazu priključenja na mrežu, dok hidroenergija ponovo dobija stratešku vrednost kao fleksibilna niskougljenična infrastruktura. Prekogranična trgovina električnom energijom raste u značaju kako proizvodnja iz obnovljivih izvora raste.

Ipak, regionu nedostaje mehanizam koji bi mogao biti ključan u sledećoj fazi tranzicije: istinski integrisano regionalno tržište balansiranja električne energije. Do 2026. godine to je identifikovano kao jedan od centralnih rizika za trgovinu električnom energijom u Jugoistočnoj Evropi.

Zašto stari model više ne radi

Raniji balkanski elektroenergetski sistem oslanjao se na nacionalno dispečiranje. Srbija je prvenstveno računala na lignit i hidroenergiju; Rumunija je balansirala između nuklearne energije, hidroelektrana, uglja i vetra; Grčka je kombinovala gas, uvoz, obnovljive izvore i izloženost LNG tržištu; Albanija i Crna Gora su snažno zavisile od hidroloških uslova; Bugarska je zadržala ugalj i nuklearnu energiju kao ključne stubove sistema. Iako su prekogranični tokovi bili važni, balansiranje je uglavnom ostajalo organizovano na nacionalnom nivou.

Kako volatilnost obnovljivih izvora ne poznaje državne granice, takav pristup postaje zastareo. Vetrovni front može tokom iste večeri proći kroz više sistema u regionu; solarna proizvodnja može istovremeno naglo porasti u više zemalja; a suše koje smanjuju fleksibilnost hidroelektrana mogu pogoditi baš kada susednim sistemima treba dodatna balansna podrška. Jedno nacionalno tržište ne može efikasno upravljati ovakvim međusobno povezanim korelacijama.

Posledice po troškove, likvidnost i finansiranje

Bez dublje integracije balansnih tržišta, tržišta Jugoistočne Evrope rizikuju obrazac stalnih zagušenja mreže, ograničenja proizvodnje i naglih skokova troškova debalansa. Trgovci bi mogli da vide šire cenovne raspone—ali ne nužno dovoljno likvidne uslove za profitabilno trgovanje. Operatori prenosnih sistema morali bi češće da intervenišu, dok bi industrijski potrošači bili izloženi još većoj volatilnosti cena.

Zato tranzicija ka obnovljivim izvorima sve više zavisi od dizajna tržišta—ne samo od izgradnje kapaciteta.

Baterije pomažu lokalno, ali ne rešavaju regionalnu logiku

Baterijska skladišta mogu doprineti stabilnosti sistema, ali ne mogu zameniti regionalnu koordinaciju. Planirani srpski projekti skladištenja energije od oko 4,54 GWh predstavljaju signal da fleksibilnost postaje finansijski isplativa. Grčka i Rumunija takođe ubrzano razvijaju tržišta skladištenja energije.

Međutim, baterije imaju najveću vrednost kada mogu transparentno da učestvuju na tržištima balansiranja, pomoćnim uslugama, intradnevnom trgovanju i prekograničnim kapacitetima. Ako pravila ostanu fragmentisana, baterije mogu rešavati lokalne probleme dok regionalne neefikasnosti ostaju netaknute.

Hidroenergija kao fleksibilnost: monetizacija zavisi od integracije

Isto važi i za hidroenergiju. Albanija, Crna Gora i Rumunija poseduju neke od najvrednijih fleksibilnih kapaciteta u JIE. U dobro integrisanom tržištu upravljanje akumulacijama moglo bi stabilizovati sisteme sa visokim udjelom obnovljivih izvora širom regiona i omogućiti veoma vredne prihode od balansnih usluga.

U fragmentisanom okruženju ta fleksibilnost ostaje nedovoljno iskorišćena ili se monetizuje neefikasno—što dodatno otežava pretvaranje prirodnih prednosti regiona u merljive ekonomske rezultate.

Interkonekcije su potrebne, ali bez pravila nema prekograničnog efekta

Prenosni koridori predstavljaju fizičku osnovu sistema: transbalkanski koridor, podmorski kabl između Crne Gore i Italije, veze između Grčke i Bugarske te interkonekcije između Rumunije i Mađarske povećavaju mogućnost da se fleksibilnost geografski premešta.

Ipak, sama infrastruktura nije dovoljna. Kapaciteti moraju biti praćeni tržišnim pravilima koja omogućavaju da balansna energija, rezerve i proizvodi fleksibilnosti efikasno prelaze granice.

Dokazi o tome kako ograničenja potiskuju tokove

Podaci Energy Community za prvi kvartal 2026. godine ukazuju koliko brzo tokovi energije mogu da se promene kada se promene strukturni uslovi: komercijalna razmena električne energije između Evropske unije i Zapadnog Balkana pala je za približno 25%, dok su tokovi iz EU prema WB6 regionu opali još izraženije—uprkos velikim razlikama u cenama električne energije.

To pokazuje da sami cenovni signali nisu dovoljni kada se umešaju ograničenja povezana sa ugljenikom, kapacitetima i tržišnim pravilima.

Šta je potrebno: koordinisana nabavka rezervi i harmonizovana pravila

Lekcija je relevantna za budućnost balansnih tržišta: JIE ne može da se oslanja samo na razlike u dnevnim cenama kako bi upravljala narednim ciklusom razvoja obnovljivih izvora. Regionu su potrebni koordinisana nabavka rezervi, harmonizovana pravila za debalanse, dublja likvidnost intradnevnog tržišta te regionalni okviri za učešće baterijskih skladišta.

Saradnja operatora prenosnih sistema treba da tretira fleksibilnost kao prekogranični resurs—umesto kao problem koji se rešava isključivo unutar nacionalnih granica.

Finansijske posledice zavise od stabilnosti prihoda

Ako pravila budu jasna i stabilna uz definisane izvore prihoda, investitori će agresivnije finansirati baterijska skladišta i hibridne projekte. Baterijski sistem koji zavisi samo od nesigurne lokalne arbitraže rizičniji je nego model koji može ostvarivati prihode kroz balansiranje, pomoćne usluge i rasterećenje regionalnih zagušenja mreže.

Platforma koja kombinuje vetar, solar i skladištenje postaje finansijski održivija kada se izloženost debalansu može upravljati kroz likvidna regionalna tržišta.

PPA ugovori takođe traže dubinu balansnog tržišta

Isto važi za industrijske PPA ugovore: proizvođači u Srbiji, Rumuniji i Grčkoj sve više žele snabdevanje električnom energijom iz obnovljivih izvora. Ali stabilni profili isporuke zahtevaju dubinu balansnog tržišta; bez regionalne integracije fleksibilnosti sistema PPA ugovori postaju teži za strukturiranje i određivanje cena.

Najveća opasnost je vremenski nesklad

Naglašena je najveća opasnost: vremenski nesklad između razvoja obnovljivih izvora i brzine tržišne integracije. Ako JIE bude čekala dok volatilnost ne postane ozbiljan problem, region bi mogao proći kroz skup period prilagođavanja obeležen zarobljenom proizvodnjom iz obnovljivih izvora (curtailment), negativnim cenama električne energije (kada god do toga dođe), ograničavanjem proizvodnje i rastom troškova balansiranja—scenarij koji je Zapadna Evropa već pokazala kao moguć brzo nakon promene uslova.

Mogu li prirodne prednosti postati funkcionalna regionalna arhitektura?

Jugoistočna Evropa još ima vremena da izgradi bolji model jer poseduje prirodne prednosti: fleksibilnost hidroelektrana na određenim lokacijama ili sistemima uz relativno kontrolisan nivo penetracije obnovljivih izvora na pojedinim tržištima; unapređene interkonekcije; te rastuće interesovanje investitora za skladištenje energije.

Te prednosti postaju strateške tek ako se pretvore u funkcionalnu regionalnu arhitekturu balansnog tržišta—jer sledeća faza trgovine električnom energijom neće biti dobijena samo kapacitetima vetra ili sunca već time ko uspešno učini fleksibilnost sistema likvidnom, tržišno utrživom i prekogranično povezivom.

Ako to izostane, volatilnost obnovljivih izvora stići će brže nego što će tržište moći da je apsorbuje—uz posledice po troškove sistema, likvidnost trgovanja i cenu rizika za investicije širom regiona.

Pripremljeno od strane virtu.energy