Negativne cene stižu na Balkan: zašto se menja investicioni rizik u vetar i solar

Negativne cene električne energije više nisu daleka epizoda sa zapadnoevropskih berzi, već postupno ulaze u investicionu jednačinu obnovljivih izvora u Jugoistočnoj Evropi. Godinama su balkanski developeri posmatrali negativne cene kao fenomen tržišta sa većim udelom obnovljivih izvora, jačim interkonekcijama i dubljom intradnevnom likvidnošću. Do 2026. godine, ta pretpostavka počinje da slabi.

Zašto negativne cene postaju signal za ceo region

JIE još nije „zasićen“ kao pojedini delovi Zapadne Evrope, ali pravac razvoja je jasan. Ekspanzija solarne energije u Grčkoj, Bugarskoj, Rumuniji i Srbiji povećava rizik od podnevnih viškova proizvodnje. Istovremeno, širenje vetroelektrana u Srbiji, Rumuniji i jadranskom koridoru uvodi oštrije vremenski uslovljene oscilacije cena. Varijabilnost hidroenergije u Albaniji i Crnoj Gori dodatno otežava balansiranje sistema, dok ograničenja prenosne mreže sprečavaju da se cenovne razlike efikasno izarbitriraju preko granica.

U tom kontekstu negativne cene nisu dokaz neuspeha obnovljivih izvora, već upozorenje da sistem još nije dovoljno fleksibilan da apsorbuje višak proizvodnje „u pravom trenutku i na pravom mestu“. To direktno preusmerava investicione odluke.

Kako se menja logika finansiranja: od oskudice ka volatilnosti

Prvi investicioni ciklus obnovljivih izvora u JIE oslanjao se na oskudicu: električna energija je bila skupa, penetracija obnovljivih izvora relativno niska, a aukcije i PPA ugovori nudili su stabilnost prihoda. Izloženost tržištu (merchant) često je delovala atraktivno jer je regionu nedostajalo električne energije; solarni i vetro projekti mogli su da se modeluju kroz stabilnije dugoročne prinose zasnovane na prosečnim veleprodajnim cenama.

Negativne cene ruše tu logiku. Solarni projekat ne ostvaruje prosečnu cenu, već cenu u trenutku kada proizvodi energiju. Ako se proizvodnja sve češće poklapa sa periodima niskih ili negativnih cena, „capture“ vrednost opada čak i kada godišnja proizvodnja ostaje visoka. Isto važi za vetar tokom regionalnih perioda visoke proizvodnje: snažna proizvodnja može postati komercijalno slaba ako previše sličnih kapaciteta proizvodi istovremeno u sistemima koji su ograničeni.

Rani primeri po zemljama: od Grčke do Srbije

Grčka je naveden kao najjasniji rani primer. Brza ekspanzija solarne energije već komprimuje cene u podnevnim satima; snažno sunčevo zračenje, umerena potražnja i ograničena izvozna fleksibilnost mogu dovesti do naglog pada dnevnih cena. Kako PV kapacitet raste, problem prelazi iz povremenog u strukturniji.

Bugarska ide istim smerom: solarni kapaciteti se brzo šire dok nuklearne i termoelektrane ostaju stubovi sistema. Kada solarna proizvodnja naglo poraste, podnevni sati mogu postati kritični posebno ako su izvozni pravci ograničeni.

Rumunija ima raznovrsniji miks kroz nuklearnu energiju, hidroenergiju i vetar, ali nije imuna. Snažna proizvodnja vetra u regionu Dobrudže, rast solarnih kapaciteta i budući projekti u Crnom moru mogu stvarati periode velikog viška energije ukoliko prenos i skladištenje ne prate razvoj.

Srbija je još ranije faze razvoja, ali se rizik već vidi kroz planove koji ukazuju na spremnost sistema za veću volatilnost: razvoj vetra u Vojvodini, solarni projekti u istočnim i južnim delovima zemlje i oko 4,54 GWh planiranih baterijskih skladišta povezanih sa EMS priključnim sporazumima.

Koga negativne cene pogađaju najviše

Prema ovom pregledu, negativne cene najviše pogađaju standalone projekte bez dodatnih mehanizama fleksibilnosti. Solarna elektrana bez skladišta direktno je izložena padu cena u podnevnim satima. Vetropark bez fleksibilnog offtake-a ili balansne podrške nosi visok rizik smanjenja ostvarene cene. Dodatnu ranjivost donose projekti povezani na zagušene mrežne čvorove zbog mogućeg curtailment-a (ograničenja proizvodnje). Za kreditore to znači veći rizik po DSCR-u (pokazatelju pokrivenosti servisiranja duga), slabije pretpostavke prihoda i potrebu za ugovorima sa cenovnim „podovima“ ili hibridnim strukturama.

Baterije postaju hedž; hibridi dobijaju prednost

BESS sistemi (baterijska skladišta) predstavljeni su kao prirodan hedž protiv negativnih cena: mogu da apsorbuju energiju tokom perioda niskih ili negativnih cena i da je isporuče tokom večernjih pikova ili kada nedostaje balansna energija. Na taj način negativne cene prestaju da budu pretnja i postaju arbitražna prilika—posebno na tržištima gde se intradnevni rasponi šire.

Zbog toga hibridni modeli vetar–solar–BESS postaju dominantni za sledeći investicioni ciklus JIE. Hibrid smanjuje izloženost negativnim cenama, ublažava rizik debalansa i omogućava učešće na tržištima balansiranja. Takođe poboljšava bankabilnost jer prihodi više ne zavise od jedne proizvodne krive.

Hidroenergija dodatno dobija na značaju: Albanija, Crna Gora i akumulacije u Rumuniji mogu zadržavati vodu tokom perioda viška obnovljive energije i proizvoditi kada su cene visoke. U okruženju sa negativnim cenama fleksibilna hidroenergija se posmatra kao premium infrastruktura.

Mreža odlučuje o tome da li vrednost stiže do tržišta

Prenosna mreža ostaje presudna jer negativne cene često nastaju kada električna energija ne može dovoljno brzo da se prenese iz zona viška ka zonama potražnje. Zato se navode ključni koridori kao infrastruktura očuvanja vrednosti obnovljive energije: Transbalkanski koridor, podmorski kabl Crna Gora–Italija, veze Grčka–Bugarska i koridori Rumunija–Mađarska.

Kao dodatno upozorenje ističe se podatak Energy Community za prvi kvartal 2026: komercijalna razmena EU–Zapadni Balkan pala je za oko 25%, uprkos velikim cenovnim razlikama. To pokazuje da tržišni spreadovi ne znače automatski stvarne tokove energije kada postoje ograničenja prenosa, ugljenika i tržišne strukture.

Zaključak: selektivnije ulaganje umesto „megavata po svaku cenu“

Poruka za investitore je jasna: negativne cene nisu samo cenovni signal nego signal dizajna sistema—pokazuju gde nedostaju fleksibilnost, skladištenje, pristup mreži i integracija tržišta. Najbolje pozicionirani investitori neće nužno izbegavati obnovljive izvore; umesto toga će izbegavati loše strukturisane projekte. Samostalni solarni projekti u slabim mrežnim zonama biće teže finansirati; vetro projekti bez strategije balansiranja nose veći rizik; dok projekti sa skladištenjem, jakim mrežnim čvorovima, industrijskim PPA ugovorima i aktivnim trgovačkim sposobnostima imaju veću vrednost.

Tržište obnovljivih izvora u Jugoistočnoj Evropi ostaje atraktivno, ali postaje selektivnije: sledeći investicioni ciklus neće nagrađivati samo megavate—već projekte koji mogu da prežive sate kada električna energija nema vrednost i da profitiraju kada fleksibilnost postane oskudna.

Pripremljeno od strane virtu.energy