Cene struje u Jugoistočnoj Evropi pale 3. juna: vetar jači, uvoz veći, termo oslanjanje slabije

Jugoistočna Evropa je 3. juna zabeležila snažan pad cena električne energije za isporuku tog dana, jer se regionalni bilans brzo okrenuo u korist dostupnosti: proizvodnja vetra se vratila na viši nivo, a prekogranični uvoz je naglo porastao. Za tržišne učesnike to je značilo manje napetosti oko snabdevanja i neposredno spuštanje kotacija na dan unapred.

Niže kotacije na dan unapred širom regiona

Mađarski HUPX zatvorio je trgovanje na 116,31 €/MWh, što predstavlja pad od 5,6 €/MWh u odnosu na prethodni dan. Rumunski OPCOM završio je na 116,24 €/MWh, dok je bugarski IBEX zabeležio 115,27 €/MWh.

Pad cena bio je izraženiji na Zapadnom Balkanu: srpski SEEPEX pao je za 12,9 €/MWh na 108,04 €/MWh, crnogorski BELEN za 15,2 €/MWh na 106,26 €/MWh, a Severna Makedonija gotovo za 18 €/MWh na 104,69 €/MWh.

Grčka je ostala najjeftinije tržište u regionu sa cenom od 85,72 €/MWh, uz diskont veći od 30 €/MWh u odnosu na Mađarsku.

Vetar i solarna energija preokrenuli strukturu ponude

Korekcija cena usledila je nakon značajnog jačanja obnovljive proizvodnje širom regiona. Ukupna proizvodnja u JIE i Mađarskoj porasla je za skoro 1,8 GW u odnosu na prethodni dan i dostigla 27,8 GW. Potražnja je istovremeno porasla za skromnijih 987 MW na oko 29 GW.

Najveći pokretač promene bio je vetar: proizvodnja je skočila za 1,28 GW na 2,49 GW. Solarni kapaciteti su takođe doprineli rastu—proizvodnja iz solarnih izvora porasla je za 453 MW i prešla 6 GW. Hidroenergija je blago porasla na 6,55 GW.

Oporavak obnovljivih izvora promenio je i regionalnu strukturu snabdevanja: solarna energija i hidro zajedno činile su skoro polovinu ukupne proizvodnje. Udeo vetra udvostručio se u odnosu na prethodnu trgovinsku sesiju. Nasuprot tome, proizvodnja iz gasnih elektrana pala je za skoro 500 MW—što odražava manju potrebu za termo kapacitetima kada obnovljivi izvori bolje stoje.

Uvoz iz Centralne Evrope ublažio rast cena uprkos većoj potrošnji

Prekogranični tokovi dodatno su uticali na formiranje tržišnih rezultata. Neto uvoz u širi region JIE–Mađarska porastao je na 1.830 MW sa samo 232 MW dan ranije. Uvoz iz Austrije i Slovačke ka Mađarskoj i Sloveniji premašio je 2,6 GW.

Širenje cenovnog jaza između Mađarske i Nemačke dodatno je podstaklo ove tokove: razlika u ceni za dan unapred između ta dva tržišta porasla je na 13,68 €/MWh sa gotovo nulte razlike prethodnog dana. Višak energije zatim se preliva kroz mađarski sistem ka susednim delovima Jugoistočne Evrope, što ograničava rast cena uprkos većoj potrošnji.

Srbija kao jedno od najpovezanijih tržišta; Grčka pod uticajem sunca

Srbija se izdvojila među najvećim korisnicima ovih kretanja: SEEPEX se trgovao više od 8 €/MWh ispod Mađarske i oko 10 €/MWh ispod Slovenije. Učesnici na tržištu posmatraju Srbiju kao jedno od najpovezanijih tržišta na Zapadnom Balkanu gde cene sve više zavise od regionalnih tokova nego od domaće proizvodnje.

U Grčkoj su obilne solarne količine dodatno razdvojile cenu od ostatka regiona. HENEX je zadržao značajan diskont prema susednim tržištima uprkos visokim temperaturama—pokazujući sve veći uticaj fotonaponskih kapaciteta na formiranje cena električne energije. Dnevni profil ostao je snažno pritisnut solarnom proizvodnjom, dok su večernji pikovi bili niži nego ranije tokom nedelje.

Terminske krive ukazuju na moguće zaoštravanje kasnije tokom leta

Iako su spot cene pale zbog boljih vremenskih uslova i jačeg priliva obnovljivih izvora, terminska tržišta signalizirala su očekivanja da bi uslovi mogli da postanu stroži kasnije tokom leta. Mađarski ugovori za naredne nedelje trgovali su oko: 110 €/MWh za 24. nedelju i oko 115 €/MWh za 25. nedelju. Bazna energija za jul ostala je povišena na oko 123 €/MWh.

Trgovci pritom računaju potencijalno povećanje potražnje zbog vremena (temperatura), nižu dostupnost hidroenergije i jaču ulogu termoelektrana tokom letnjih vrhova.

Troškovi goriva i emisija nisu spustili pritisak—ali nisu ni preokrenuli trend

Tržišta goriva nisu pružila značajniju podršku cenama električne energije. Austrijski gas na CEGH tržištu trgovao se po ceni od oko 49,19 €/MWh, dok su EU dozvole za emisiju CO₂ ostale blizu nivoa od oko 80 €/t—što znači da su troškovi termo proizvodnje ostali relativno visoki uprkos slabijim spot cenama električne energije.

Fjučersi uglja takođe su oslabili: API2 jul ugovori pali su na oko 131,5 $/t, u skladu sa širim padom energetskih sirovina u Evropi.

Zaključak: obnovljivi izvori dominiraju kratkoročnim signalima

Fundamentalno posmatrano, kratkoročna priča ostaje ista: obnovljivi izvori nastavljaju da dominiraju formiranjem cena širom Jugoistočne Evrope. Skok proizvodnje vetra pokazao je koliko brzo regionalni bilansi mogu da se promene kada se vremenski uslovi poprave. Sve dok budu snažni vetar i solarna energija—uz protok uvoza iz Centralne Evrope ka Mađarskoj i Balkanu—regionalne cene će verovatno ostati pod pritiskom čak i uz visoke troškove goriva i ugljenika. U kombinaciji jače obnovljive ponude i veće mogućnosti uvoza to vraća veći deo regiona ka relativno dobro snabdevenom stanju početkom prve nedelje juna.