Projektno finansiranje obnovljivih izvora u Jugoistočnoj Evropi: kreditori traže bankabilnost, ne samo proizvodnju

Projektno finansiranje obnovljivih izvora energije u Jugoistočnoj Evropi ubrzava se, ali istovremeno postaje znatno selektivnije. Kreditori danas mnogo opreznije procenjuju tržišnu izloženost, rizik priključenja na mrežu, rizik izgradnje i kvalitet investitora nego tokom prvog talasa razvoja obnovljivih izvora. Posledica je jasnije razdvajanje projekata koji su finansijski održivi (bankable) od onih koji to nisu.

Zašto se bankabilnost pretvorila u glavni kriterijum

Projekti iza kojih stoje snažni investitori, pouzdani EPC izvođači, obezbeđen pristup mreži i ugovoreni prihodi mogu da obezbede značajne kreditne aranžmane. Nasuprot tome, inicijative sa nejasnim dozvolama, nesigurnim ugovorima o otkupu električne energije ili spekulativnim pretpostavkama o priključenju na mrežu suočavaju se sa ozbiljnim teškoćama u pribavljanju finansiranja.

Ova logika posebno se vidi u tome što kreditori prihvataju kombinaciju ugovorenih i tržišnih prihoda samo ako su investitor, tržište i osnovni parametri projekta dovoljno kvalitetni. Ipak, ugovoreni prihodi ostaju ključni oslonac za finansijsku konstrukciju.

Rumunija kao test poligon: miks ugovorenih i tržišnih prihoda

Rumunija je trenutno jedno od najznačajnijih tržišta projektog finansiranja u regionu. European Bank for Reconstruction and Development organizovala je finansijski paket vredan 192 miliona evra za tri solarne elektrane ukupne snage 531 MW na jugoistoku Rumunije. EBRD je obezbedio 64 miliona evra iz sopstvenih sredstava, dok je dodatnih 128 miliona evra mobilisano od komercijalnih kreditora.

Jedan od projekata, solarna elektrana Slobozia, koristi ugovor za razliku u ceni (CfD) dobijen na prvoj rumunskoj aukciji ovog tipa. Preostala dva projekta oslanjaju se na prodaju električne energije na konkurentnom dnevnom tržištu.

Takva struktura govori o smeru razvoja tržišta: kreditori su spremni da finansiraju različite modele prihoda kada su osnovni rizici pod kontrolom. U praksi to znači da se pristup kapitalu sve više vezuje za kvalitet realizacije i dokazivost parametara projekta.

VIFOR kao signal sposobnosti realizacije velikih projekata

Vetropark VIFOR kompanije Rezolv Energy predstavlja još jednu referentnu tačku. Druga faza projekta uključivala je narudžbinu turbina kompanije Vestas ukupne snage 269 MW, dok se očekuje da kompletan projekat dostigne 461 MW, čime bi postao najveća vetroelektrana u Rumuniji i jedna od najvećih kopnenih vetroelektrana u Evropi.

Veliki vetroenergetski projekti poput VIFOR-a ukazuju da Rumunija može podržati razvoj obnovljivih izvora energije na nivou elektroprivrednih sistema uz učešće međunarodnih investitora, vodećih proizvođača opreme i institucionalnog kapitala. Istovremeno potvrđuju koliko je važna sposobnost realizacije velikih projekata: potrebni su raspoloživi mrežni kapaciteti, dostupnost turbina, rešeni imovinsko-pravni odnosi, disciplinovan proces izdavanja dozvola i dugoročno obezbeđeno finansiranje.

Srbija privlači komercijalni kapital kroz strukture bez prava regresa

Srbija takođe postaje sve privlačnija za projektno finansiranje. Kompanije Masdar i Taaleri zatvorile su finansijsku konstrukciju za vetroelektranu Čibuk 2 snage 154 MW kreditnim aranžmanom bez prava regresa prema vlasniku u vrednosti od 144 miliona evra. Finansiranje su obezbedili UniCredit i Erste Group.

Projekat koristi turbine kompanije Nordex i nadovezuje se na postojeći energetski kompleks Čibuk. Značaj Čibuka 2 ogleda se u tome što potvrđuje mogućnost privlačenja komercijalnog finansiranja bez prava regresa prema vlasniku kada iza projekta stoji snažna investitorska grupa i kredibilna ugovorna struktura. Dodatno, oslanjanje na postojeću infrastrukturu—korišćenje ili proširenje postojećih mrežnih pozicija—može smanjiti razvojni rizik.

Bugarska pokazuje kako skladištenje menja način procene rizika

U Bugarskoj sistemi za skladištenje energije menjaju način na koji se posmatra finansiranje energetskih projekata. Kompanija Enery obezbedila je zeleno finansiranje od DSK Bank za baterijski sistem za skladištenje energije snage 150 MW i kapaciteta 600 MWh u Novoj Zagori, uz virtuelni PPA aranžman sa kompanijom Vitol. Projekat se smatra jednim od najnaprednijih primera finansiranja skladištenja energije u Bugarskoj.

Finansiranje skladištenja razlikuje se od tradicionalnog modela za obnovljive izvore: dok vetroelektrane ili solarne elektrane mogu da se procenjuju kroz očekivanu proizvodnju i ugovorene cene električne energije, baterijski sistem zavisi od cenovnih razlika na tržištu, strategije upravljanja radom sistema, tržišta balansiranja, degradacije baterija, budućih ulaganja u proširenje kapaciteta, mrežnih naknada i—u određenim slučajevima—ugovora o uslugama skladištenja ili virtuelnih ugovora o otkupu energije.

Zbog toga je procena rizika složenija nego kod klasičnih obnovljivih izvora; ipak nije nemoguća.

Kakvi projekti prolaze selekciju banaka

Zajedničke karakteristike finansijski održivih projekata postaju sve jasnije: takvi projekti imaju iskusne investitore; koriste opremu i izvođače koje banke smatraju pouzdanim; poseduju dokumentovan priključak na mrežu; imaju realne rokove izgradnje; uključuju ugovorene prihode gde god je to moguće; imaju jasno definisane aranžmane za balansiranje i pristup tržištu; pažljivo raspodeljuju rizike ograničenja proizvodnje i negativnih cena električne energije; često uživaju podršku razvojnih finansijskih institucija ili garancije Evropske unije ili nacionalne programe podrške.

Uloga razvojnih banaka raste kako bi komercijalno finansiranje dobilo prostor

Razvojne finansijske institucije ostaju od presudnog značaja jer pomažu uključivanje komercijalnih banaka u finansiranje. Kredit EBRD-a kompaniji PPC za projekte ukupne snage 400 MW u Bugarskoj, Grčkoj i Rumuniji koristi podršku programa InvestEU, što omogućava povoljnije i dugoročnije finansiranje. Slično tome, European Investment Bank podržava realizaciju velikih energetskih investicija na Zapadnom Balkanu koje domaća tržišta teže mogu samostalno da finansiraju.

Naredna faza: hibridizacija kao odgovor na budući elektroenergetski sistem

Sledeći izazov projektog finansiranja biće hibridizacija energetskih projekata. Kreditori će sve češće razmatrati modele koji kombinuju solarne elektrane i baterijske sisteme ili vetroelektrane sa skladištenjem energije—uz mešavinu tržišnih prihoda i CfD ugovora te korporativne PPA ugovore sa delimičnom izloženošću tržištu. Takve strukture su složenije za modeliranje, ali su bolje prilagođene budućem elektroenergetskom sistemu.

Od pitanja proizvodnje do pitanja novčanog toka

Nekada je osnovno pitanje bilo da li projekat može da proizvodi električnu energiju. Danas je ključno pitanje projektog finansiranja da li može da generiše predvidiv i stabilan novčani tok na volatilnom tržištu električne energije—viši standard koji će razdvojiti bankabilne projekte obnovljivih izvora energije od spekulativnih razvojnih portfolija širom Jugoistočne Evrope.