Grčka podiže cene struje dok region tone: rast potrošnje i slabiji vetar, ali i bolji trgovinski tokovi

U 24. nedelji Grčka se izdvojila kao neuobičajen slučaj u Jugoistočnoj Evropi: dok su većina susednih sistema beležila pad cena električne energije, na grčkom tržištu je zabeležen rast. Za investitore i učesnike na tržištu to je podsetnik da kretanje cena ne zavisi samo od potražnje, već i od toga kako se proizvodnja iz obnovljivih izvora uklapa u vremenski profil potrošnje.

Cena dan-unapred porasla uprkos regionalnom padu

Prosečna cena električne energije na tržištu dan-unapred porasla je za 2,6% na 91,53 €/MWh. U opisu kretanja cena istaknuta je kombinacija rasta potrošnje i manje uravnoteženog profila proizvodnje iz obnovljivih izvora u odnosu na regionalni prosek.

Potrošnja skočila zbog ranog letnjeg hlađenja

Potrošnja električne energije u Grčkoj povećana je za 55,0 GWh, odnosno 5,8%, na 1,01 TWh. To predstavlja jedan od najizraženijih skokova potrošnje u Jugoistočnoj Evropi tokom posmatrane nedelje, pri čemu se rast pripisuje pre svega povećanoj potrebi za hlađenjem u ranom letnjem periodu.

Obnovljivi izvori odgovorili neujednačeno: solarno jače, vetar slabiji

Odgovor elektroenergetskog sistema bio je neujednačen zbog različitih kretanja u obnovljivim izvorima. Solarna proizvodnja zabeležila je rast od 22,8%, ali je taj efekat neutralisan naglim padom proizvodnje vetra od 31,4%. Kao rezultat toga, ukupna proizvodnja iz varijabilnih obnovljivih izvora porasla je samo za 1,9%, što nije bilo dovoljno da u potpunosti neutrališe rast potrošnje.

Istovremeno, hidroenergija je smanjena za 17,3%, čime je dodatno umanjena dostupnost fleksibilne i obično „jeftinije“ energije koja može da ublaži neravnoteže između ponude i potražnje.

Termoelektrane ipak pale: smanjenja iz lignita i gasa nadmašila potrebu

I pored zategnutih uslova snabdevanja, proizvodnja iz termoelektrana u Grčkoj pala je za 6,3%. U tekstu se navodi da su smanjenja u proizvodnji iz lignita i gasa nadmašila potrebu za većom proizvodnjom usled rasta potrošnje. Ovo odstupa od regionalnog obrasca: većina SEE tržišta povećala je termo proizvodnju kao odgovor na slabiju hidroenergiju i višu potražnju.

Neto uvoz značajno opao

Spoljnotrgovinski bilans zemlje takođe se promenio. Grčka je smanjila neto uvoz sa 169,7 GWh na 61,9 GWh, što predstavlja pad od 63,6%. Takav rezultat upućuje na poboljšano balansiranje kroz kombinaciju domaćih prilagođavanja u proizvodnji i prekograničnih tokova.

Šta to znači za formiranje cena

Sveukupno gledano, performanse Grčke u 24. nedelji pokazuju složeniju dinamiku formiranja cena nego jednostavna veza između rasta potražnje i rasta cena. Povećana potrošnja i slabiji vetar doprineli su rastu cena, dok su jača solarna proizvodnja i poboljšani trgovinski tokovi ublažili volatilnost. Zato je rezultat bio skroman rast cena — čak i dok je veći deo šireg SEE regiona beležio pad.

Za učesnike na tržištu ovaj slučaj naglašava sve veći značaj strukture i vremenske raspodele obnovljivih izvora: odnos između solarne, vetrovne i hidro proizvodnje može imati veći uticaj na cene nego same promene obima potrošnje.